Причају о флексибилности, а нико не помиње "флексигурност"

БЕОГРАД: Пандемија корона вируса мења оквир рада у целом свету, а нови закон о флексибилним облицима рада, чије је доношење најављено у Србији, треба да испрати глобални тренд и узме у обзир да прописи трају макар деценију или две, поручено је данас на вебинару о новим облицима рада.
kompjuter frilenser
Фото: pixabay.com

Овалн лејбор индекс је показао да је Србија чак прва у свету по броју фриленсера по глави становника, а на једанаестом месту по укупном броју, каже професорка Економског факултета у Београду Јелена Жарковић.

Наводи да фриленсери више спадају у групу самозапослених, а да то што нису препознатљиви у законима, уз проблеме у вези са наплатом пореза, значи да у старту имају мања радна права.

На вебинару у оквиру пројекта "Економски разговори: Нови облици радних односа, нова шанса или нови прекаријат?" у организацији Фондације Фридрих Еберт, Жарковић је рекла да фриленсери нису дефинисани ни кроз законе многих земаља чланица ЕУ, међу којима си и Данска и Француска.

Указала је на велики распон у њиховим зарадама, али и на то да треба мислити шта ће бити са тим људима, као и са платформским радницима, када оду пензију.

Миран Погачар из Удружења радника на интернету каже да проблем фриленсера није нешто што је само тренутни проблем.

"Ми јесмо нови прекаријат, али за разлику од других облика рада, као што је сезонски рад који постоји деценијама. Имамо људе који раде преко платформи, то су нови облици рада, могућност додира са послодовцем не постоји", каже Погачар.

Поводом проблема у вези са наплатом пореза фриленсерима, због чега је удружење протестовало у више наврата, Погачар је рекао да удружење заговара да наплата пореза почне од октобра 2020. године, а не неплаћање пореза.

"Имали смо само обавезе које су нам ставили на терет, а држава ништа није учинила у последњих 10 и 15 година како би се та област рада уредила", рекао је Погачар.

Навео је да фриленсери просечно месечно зарађу између 70.000 и 80.000 динара бруто, а да поједини могу да зараде и 2.000 и 3.000 евра.

Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић рекла је да је Закон о раду последњи пут измењен 2014. године, а да се од тог момента до данас тржиште рада умногоме променилио и пре пандемије.

Навела је да су се у међувремену појавили нови нестандардни облици рада, поред оних који су функционисали раније, као што су сезонски послови.

Истакла је позитивне резултате закона о пријави сезонских радника у пољопривреди, који су раније деценијама радили без икакавих права и били невидљиви за систем.

Навела је да је пре реформе годишње било пријављено око 3.000 радника, а да је за три године од доношења закона о пријави сезонских радника у пољопривреди у систем уведено око 50.000 људи, као и да та реформа може да буде "мустра" и за неке друге секторе.

Душко Вуковић из Савеза самостаслних синдиката каже да фриленсери и нови облици радног ангажовања и радних односа утичу на то да се синдикати прилагођавају новим околностима.

"Близу смо тога да направимо један грански синдикат који ће обухвати управо фриленсере и све оне који не раде у класичним делатностима и гранама", рекао је Вуковић.

Указао је на тренд смањења права радника и смањење броја класичних уговора о раду, пре свега уговора о раду на неодређено.

"Прекаријат дефинишемо као класичну експлоатацију, рад без радног односа, рад без писаног уговора", каже Вуковић.

Навео је да се и у Србији и у свету прича само о флексибилности, али не и о "флексигурности" за раднике у случају губитка посла до проналаска новог ангажовања.

EUR/RSD 117.5850
Најновије вести