- Највише су претрпели привредници и предузетници у сектору услуга, туризма и угоститељства, а тешко је било микро и малим привредним субјектима, због мањих износа финансијских резерви са којима су ушли у овај врло тежак период за привреду. Пандемија сада већ траје преко годину дана, а поред малих резерви ови привредни субјекти су погођени и због много тежег приступа банкарским средствима, са лошијим условима од оних које имају велики депоненти пословних банака. Ипак, најзначајније је то што су опстали на тржишту и нису трајно затворили своје привредне објекте - указује Хорват.
У Кикинди седишту Севернобанатског управног округа, од оних мало већих фирми, погон је једино затворио “Emmepi”, где се одвијала производња чарапа, услед гомилања робе и недостатка потражње у матичној земљи Италији, али је отпуштена женска радна снага већим делом посао нашла у погону италијанске компаније “Калцедонија”, која повећава број запослених.
Евидентно је смањене броја незапослених јер их је на евиденцији кикиндске Филијале Националне службе за запошљавање у фебруару прошле године било 7.732, а у овој години број лица која траже посао је 7.663. На подручју града Кикинде број незапослених је у незнатном порасту за свега 22 лица тако да је на евиденцији њих 3.199, на шта је утицало затварање погона фирме “Emmepi” где је отпуштено више од 60 радника, па сви нису успели да нађу ново запослење, а до смањења броја запослених дошло је у неким угоститељским објектима.
- Смањење броја незапослених је забележено у општинама Сента и Чока, а у овој години очекују се нова запошљавања у већем броју привредних друштава са подручја Севернобанатског округа, посебно у Сенти и Кикинди. Тако је у Сенти најављено отварање погона “Калцедоније” где треба посао да добије 160 радника - каже Хорват.
Главни носилац запослености у округу је град Кикинда, уз коју се у последње време издваја Сента, која је превазишла Кањижу која је дуже време словила као значајнији центар привреде у Потисју. Према речима Хорвата, у Сенти поред фабрике дувана у власништву јапанске компаније ЈТИ, значајну позицију и пословне успехе постижу једна од водећих житомлинских компанија у Србији “Житопромет-Млин”, АД “Сента-Промет” је стасао у водећу трговинску фирму у региону Потисја, а по броју запослених истиче се компанија “Тиса Аутомотив” која поред Сенте има погоне у Кикинди и Бечеју, у којима упошљава око 2.300 радника.
Мада је током пандемије у ово време пре годину дана дошло до смањења броја запослених, после је ипак превагнуло ново запошљавање у погонима “Зопаса”, “Тиса Аутомотив”, “Мекафор”, “ЦИМОС-Ливници Кикинда”, “Кикиндском млину” и другим фирмама у Кикинди и осталим општинама, па је број запослених на готово истом нивоу као на почетку 2020.
Занимљиво је када се упореде подаци према месту пребивалишта и месту рада запослених, што показује да значајан број људи свакодневно путује до радних места, а послодавци им организују превоз аутобусима. По томе се посебно издваја Сента где је ангажовано 7.780 радника, од којих безмало 2.000 путује на посао из околних општина, док у свим осталим општинама и граду Кикинди број запослених по пребивалишту већи је од броја запослених у самој општини и граду, а у читавом Севернобанатском округу за 1.504 лица. Општина Ада издваја се по предузетничком духу. Док проценат предузетника и запослених код њих, у укупној популацији запослених према месту рада иде од 10,7 посто у Сенти до 16,7 посто у Кикинди, а у Севернобанатском округу је 15 посто, у општини Ада износи 22 посто!
Привредници Севернобанатског округа остварују значајно спољнотрговинско пословање које је лане износило 751,9 милиона евра, што је скоро као 2019. године, при чему је извоз остварен у вредности 443,4 милиона евра док је на увоз утрошено 308,5 милиона евра, тако да је спољнотрговински салдо позитиван, па је спољнотрговински биланс на другом месту међу свим окрузима у Србији.
- Највећи спољнотрговински партнери привредника из Севернобанатског управног округа су из ЕУ, где се извози преко 85 посто робе. Најинтензивнија је спољнотрговинска сарадња са комшијама из Мађарске и Румуније. Доминантан је извоз у Мађарску који је неколико пута већи од увоза. Од фирми у погледу извоза и даље је предњачи Метанолско сирћетни комплекс МСК из Кикинде који је прошле године имао мањи пад у извозу, али су ове године њихови производи метанол и пре свега сирћетна киселина изузетно тражени на светском тржишту - објашњава Тибор Хорват.
Увоз је делом порастао због већег увоза сировина, највише из Велике Британије, због “Брегзита”, како би се фирме припремиле и предупредиле период од изласка из ЕУ, до потписивања билатералног споразума, који ће регулисати односе у трговини између Србије и Велике Британије. Хорват прецизира и да је са друге стране већи број обрадних центара, машина из других земаља у којима је ЦИМОС имао погоне, пребачен у Србију, управо у Кикинду, тако да је реч о инвестиционом улагању те је због тога вишеструко порастао увоз из например из Хрватске.
Милорад Митровић
