Координатор радне групе Националног конвента о ЕУ, која прати поглавље 10 - Информационо друштво и медији Никола Марковић каже да је дигитализација један од најмоћнијих фактора подршке одрживом развоју, јер штеди многе ресурсе и наглашава важност афирмисања позитивних ефеката примене савремених ИКТ, посебно у условима пандемије коронавируса.
"Кроз дигитализацију се обавља трансформација пословања и на тај начин се остварују одређене уштеде и погодности", рекао је Марковић.
Међу позитивним ефектима, на првом месту, напоменуо је развој е-Управе, која омогућава знатне уштеде ресурса и за грађане и саму управу.
Други вид примене ИКТ је, каже, електронска трговина као јефтинији вид трговина, а која је у прошлој години под утицајем проблема због пандемије коронавируса доживела раст од скоро 100 посто.
Навео је да је 2019. у Србији вредност е-трговине износила 17 милијарди динара, а 2020. године 33 милијаде, што је, каже, скоро двоструко више.
Марковић је рекао да електронско плаћање, такође, смањује трошкове, као и рад на даљину.
"Појава феномена клауд компјутинга код корисника смањује трошкове до 50 одсто у искорићавању одговарајућих ресурса", рекао је Марковић и навео да се уштеде остварују и због организовања онлајн наставе.
Наташа Глигоријевић из Центра за одрживи развој Србије и координаторка Међусекторске радне групе за одрживи развој, каже да дигитализација води ка бољем управљању и бољим јавним услугама.
Нагласила је да око 62 одсто јавних политика садрже и воде ка испуњењу циљева одрживог развоја.
Никола Марковић, међутим, наводи да се истовремено поставља и питање нежељених ефеката коришћења ИКТ, попут губитка контакта са људима, безбедности апликација за рад од куће, као и помешаног радног времена и времена за одмор.
"То су све питања која заслужују одговор, и нека од њих мораће да се регулишу прописима", рекао је Марковић и навео важност усвајања стратегије одрживог развоја.
Навела је да добровољни национални извештај о испуњењу циљева одрживог развоја, који је Србија представила у УН 2019. године, говори о опредељности јавних политика ка усвајању дигиталне трансформације.
За то су, каже, два кључна документа Економски инвестициони план и "Зелена агенда" за Западни Балкан, који се баве улагањем у дигиталну будућост.
Учесници онлајн радинионице истакли су да се у креирању свих нових решења води рачуна о енергетској ефикасности и стабилности система, да је дигитализација допринела да се премосте бројне неповољне ситуације које су се дешавале, као и да она представља један од кључних елемената одрживог развоја.
Д. Млађеновић