Сектор снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација забележио је раст од 1,2 одсто, а сектор рударства пад од 4,8 одсто.
Индустријска производња је у децембру 2018. године, у односу на децембар 2017. године, пала за 6,3 одсто, при чему је прерађивачка пала за 5,8 одсто, сектор снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација за 7,4 одсто, а сектор рударства за 8,2 одсто.
Највећи утицај на пад индустријске производње у децембру имали су: производња прехрамбених производа, производња електричне енергије, производња моторних возила и приколица, производња металних производа, осим машина, и производња хемикалија и хемијских производа.
Реални раст бруто домаћег прозивода (БДП) Србије у четвртом кварталу 2018. године износио је 3,5 одсто у сталним ценама, у односу на исти период претходне године, према флеш процени Републичког завода за статистику објављеној данас.
Обрачун кварталног БДП-а за последња три месеца прошле године, који је детаљнији и који се изводи на нижим нивоима агрегирања методом дефлације, биће објављен 28. фебруара 2019., наводи се у саопштењу.
Десезонирани индекс индустријске производње за децембар показује да је укупна индустрија забележила пад од 4,4 одсто, а прерађивачка пад од 3,4 одсто у односу на просек 2017. године.
Према десезонираним подацима, укупна индустријска производња у децембру је у односу на новембар била мања за 4,4 одсто, а прерађивачка за 4,7 одсто.
Међугодишњи пад производње су у децембру забележили сектори енергије (пад од 3,8 одсто), сектор нетрајних производа за широку потрошњу (5,4%), капиталних производа (8,3%), интермедијарних производа, осим енергије (8,9%) и трајних производа за широку потрошњу (11,3%).
Обим индустријске производње у децембру 2018. године, у односу на исти месец прошле године, забележио је раст код осам области, чије је учешће у структури индустријске производње 22 одсто, а пад код 21 области, са учешћем у структури индустријске производње од 78 одсто.
Извоз порастао 8,1 одсто, увоз 13 процената у 2018.
Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у 2018. години порасла је за 10,9 посто на 38,18 милијарди евра, при чему је извоз повећан за 8,1 проценат, а узвоз за 13 одсто у односу на претходну годину.
Извезено је робе у вредности од 16,27 милијарди евра, а увезено за 21,91 милијарду. Забележен је дефицит у износу од 5,64 милијарде евра, за 30 процената већи него 2017., према подацима Републичког завода за статистику објављеним данас.
Покривеност увоза извозом је износила 74,3 одсто и мања је у односу на претходну годину када је износила 77,5 процената.
Изражено у доларима, спољнотрговинска размена је у периоду јануар-децембар 2018. забележила раст од 15,9 посто на годишњем нивоу, и износила је 45,10 милијарди.
Извоз је повећан за 13,1 одсто на 19,22 милијарде долара, док је увоз износио 25,88 милијарди, што је за 18,1 проценат више него у истом периоду годину раније. Дефицит, у износу од 6,65 милијарди долара, већи је за 35,2 процента него 2017. године.
Највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (34,7%), а у увозу Београдски регион (46,1%).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 63,2 одсто укупне размене.
Највише робе, посматрано по земљама, Србија је извезла у Италију, у вредности 1,98 милијарди евра, док је највише увезла из Немачке - за 2,94 милијарде евра.
У земље ЦЕФТА, које су други најважнији спољнотрговински партнер Србије, прошле године је извезено робе у износу 2,83 милијарде евра, а увезено за 931 милион евра, тако да је забележен суфицит од 1,90 милијарди. Покривеност увоза извозом је 304,3 процента.
Када је реч о спољнотрговинским подацима за децембар 2018., остварен је извоз у вредности од 1,21 милијарда евра, што чини повећање од 2,4 одсто у односу на исти месец претходне године, а увоз је порастао за 9,2 процента на 1,88 милијарди евра.
Према десезонираним подацима, у децембру је извоз опао за 4,0 посто у односу на новембар, а увоз је смањен за 2,2 процента.
