Извршни одбор је приликом доношења такве одлуке имао у виду очекивано кретање инфлације и њених фактора у наредном периоду, као и ефекте досадашњег ублажавања монетарне политике.
Инфлација је, како се наводи у саопштењу, пет година заредом ниска и стабилна - у децембру је износила 2,0 одсто међугодишње, што је њена просечна вредност и на нивоу 2018. године.
Базна инфлација, која се у 2018. кретала на нивоу од око 1,0 посто, као и инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде, која су нешто испод централне вредности циља од 3,0 процента, потврђују да су инфлаторни притисци и даље ниски.
Извршни одбор и у наредном периоду очекује стабилно кретање инфлације у границама циља од 3,0 одсто плус/минус 1,5 процената.
Оцењено је да је опрезност у вођењу монетарне политике и даље потребна, пре свега због дешавања у међународном окружењу. Изгледи за глобални привредни раст су неповољнији, а водеће централне банке, Систем федералних резерви САД и Европска централна банка, недавно су сигнализирале могућност да нормализација њихових монетарних политика буде спорија од очекиване.
Из централне банке указују да је, међутим, неизвесно у којој мери ће нормализација бити спорија и различита од очекивања тржишта, што би могло да утиче на нестабилност глобалних токова капитала.
"Такође, могућа ескалација тензија у међународној трговини могла би додатно да повећа нестабилност на међународном финансијском тржишту, а тиме и неизвесност у вези с кретањем капитала. Поред тога, иако је цена нафте на светском тржишту крајем претходне године смањена, фактори и на страни понуде и на страни тражње чине неизвесним њено кретање и у наредном периоду", додаје се у саопштењу.
Извршни одбор истиче да је отпорност домаће привреде на евентуалне негативне утицаје из међународног окружења повећана захваљујући повољнијим макроекономским показатељима и изгледима за наредни период.
Јавне финансије су другу годину за редом завршиле у суфициту, а учешће дефицита текућег рачуна платног биланса у бруто домаћем производу у 2018. задржано је на нивоу из 2017, упркос повећаном увозу за потребе инвестирања, вишим ценама нафте и мањој екстерној тражњи.
Извршни одбор процењује да ће домаћа тражња бити главни фактор раста бруто домаћег производа у овој години. Притом, расту инвестиција доприносе унапређење пословног амбијента, реализација инфраструктурних пројеката и повољни услови финансирања, чему је допринело и претходно ублажавање монетарне политике НБС, а расту потрошње домаћинстава повољни трендови на тржишту рада.
Извршни одбор је данас усвојио фебруарски Извештај о инфлацији, који ће јавности бити представљен 13. фебруара.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 7. марта.
