Када коначно у томе успеју, чека их друга тешкоћа: некретнину ваља превести на своје име и уписати код надлежне Службе за катастар. Тај посао није баш једноставан – захтева и прикупљање документације и прилично добру кондицију јер нови газда мора да обиђе бар шест шалтера надлежних служби пре него што коначно буде уписан у Катастар као власник. Тај шалтерски маратон би требало да се од 1. јула скрати само на посету нотару. Закон о поступку уписа у Катастар, који је већ у скупштинској процедури, омогућиће новим власницима да све то обаве у канцеларији бележника. Највише користи имаће грађани и привреда – моћи ће лакше да упишу своја права у Катастар. Србији би то могло донети и напредак на „Дуинг бизнис” листи Светске банке. Сада смо на 43. месту.
Новине које предвиђа ново законско решење донеће и нешто веће трошкове. Како сада ствари стоје, само упис би могао коштати око 7.000 динара. Тачније, накнада бележника могла би износити 1.690 динара, а странка и данас код уписа има обавезу да плати разне таксе око 5.000 динара. Овера уговора о самој купопродаји стане овде није урачуната.
– Бележник који ради на угвору дужан је да обавести клијента о подацима везаним за некретнину. То значи, рецимо, да ли има на њој хипотека или други терет. А то је и те како битно и за располагање и будуће трошкове – каже професор Правног факултета у Новом Саду др Ранко Кеча. – Веома је битно да ту имамао праве податке о својини уписане код надлежних органа јер прави власник стана или друге некретнине није онај ко га је купио и има уписану адресу на личној карти већ је прави газда особа која се у Служби катастра води као власник. То лице има сва права да располаже станом или другом некретнином.
Сада ће све поменуто моћи да се уради једном посетом канцеларији нотара. Јавни бележник ће имати увид у Катастар непокретности, овераваће купродајни уговор. Тај документ ће се у дигиталном облику слати Републичком геодетском заводу. У тој служби ће надлежни уписати те промене у Катастар. Они ће потом потребну документацију упутити пореској администрацији. Сви послови које су грађани до сада обављали уз шетњу и печатирање, сада ће ићи електронским путем. Преко е-шалтера рок ће бити скраћен с 15 радних дана на пет. Надлежни у Катастру више неће проверавати чињенице које је утврдио бележник, као што се то сада ради. Тако ће купци некретнина за месец и по осетити благодати е-управе.
Купац некретнине који данас крене да је преводи на себе мора бар три пута да посети надлежно одељење Републичког геодетског завода: први пут да поднесе захтев за извод из Катастра, следећи пут да га подигне. Када након тога код нотара овери купородајни уговор, поново га пут води у РГЗ – тада да своје власништво упише у Катастар непокретности а с уговором који је оверио нотар. Следећа инстанца је Пореска управа, где треба регулисати порез на пренос апсолутних права. Наредна тачка је посета општинској пореској администрацији где купац пријављује промене у евидентирању пореза на имовину. Све то гарнирано је и с плаћњем такси па купац, ако нема М или Е-бенкинг, мора да посети још банку или другу организацију која се бави платним прометом.
Д. Вујошевић
