Почасни председник УПС-а Небојша Атанацковић каже би било најбоље да се минималац привремено „замрзне” пошто још није формирана нова влада, или да се доношење одлуке о повећању минималца одложи до краја године да би се видело колики ће бити раст привреде у овој години.
Атанацковић је навео у изјави за Танјуг да ће у петак бити одржан Колегијум Социјално-економског савета, који чине представници УПС-а, Савеза самосталних синдиката, УГС „Независност” и Министарства рада, и да ће на састанку бити речи о датуму одржавања седнице СЕС-а, као и о цени минималца у 2021. години.
– Свако ће изнети свој став о минималној цени рада – казао је Атанацковић, додајући да ће тако почети разговори на ту тему, али да ће тек после уследити званични преговори.
Традиционално чекање Министарства финансија
Влада је прошле године повећала минималац с 27.000 динара на око 30.000 динара у 2020.
– Сваке године се традиционално чека став Министарства финансија, које одређује да ли се минимална цена рада може повећати, и колико – додао је Атанацковић.
Напоменуо је да је сада због пандемије коронавируса ванредна ситуација и да у „ратним условима” није могуће размишљати о повећавању примању, већ обрнуто, али да је став УПС-а да минималну зараду не треба смањивати.
– Ипак, проблематично је сада размишљати о томе које ће бити могућности привредника да наредне године садашњу минималну зараду повећају – казао је Атанацковић.
Указао је на то треба имати у виду да се с повећањем минималца повећавају и друге плате, тако да био укупан фонд за плате био већи него што је само повећање минималне зараде.
Напоменуо је да су синдикати тражили да минималац буде на нивоу минималне потрошачке корпе, што би било повећање од 20 одсто, или 7.000 динара, док се послодавци залажу, као и сваке године, за то да повећање буде реално, то јест према могућностима привреде.
– Тешко је сада било шта рећи о томе колико би минималац требало да буде повећан, али реално би било да то повећање буде онолико колико ће се повећати БДП земље у овој години – каже Атанацковић. – Ми тражимо да се минималац повећава не паушално већ према расту БДП-а и инфлације која се очекује у наредној години. Претходних година смо прихватали повећање до шест одсто, а последњи пут је држава одредила да повећање буде 11 одсто. Ми смо онда од Министарства финансија добили компензацију за део преко тих шест одсто, тако што је држава смањила доприносе за пензионо осигурање, повећала неопорезиви део и слично.
Подсетио је на то да минималац прима 350.000 људи и да, уколико се синдикати и послодавци не договоре до 15. септембра, одлуку доноси Влада.
– Пошто још нема владе, најбоље да се одлука одложи до краја године, а тада ће слика бити још јаснија – навео је он.
Атанацковић је додао да би влада требало да прихвати оно што је реално или, ако то није случај, да послодавцима компензује смањивањем пореза и на друге начине. Додао је да су ранијих година преговори о повећању минималца обично почињали много раније, али да то сада није био случај.
Д. Млађеновић
