СИВА ЗОНА Најцрњи грађевинарство, трговина, адвокатске услуге

Истраживање Националне алијансе за локални економски развој, које је спровео „Ипсос стратеџик маркетинг”, показало је да око 20 одсто предузећа у Србији, односно свака пета фирма, послује у сивој зони, а највећи њихов број је из области грађевинарства, трговине, угоститељства и адвокатских услуга.
gradjevina, pixabay.com
Фото: pixabay.com

У истраживању су учестовала 252 предузећа, односно предузетника, од којих је сваки трећи истакао да држава нема довољне капацитете да сузбије сиву економију и да је то једино објашњење за несметано пословање нерегистрованих фирми мимо закона. Проценат представника привреде који управо то наводе као главни разлог зашто држава толерише пословање у сивој зони знатно је већи него 2017. године. Наиме, почетком ове године такво уверење имало је 36 одсто привредника, док их је пре две године било 20 одсто, или сваки пети.

Привредници који су учестовали у истраживању оцењују да је у грађевинарству чак 53 одсто сиве економије, у трговини 41 проценат, угоститељству 38, а у адвокатским услугама 32. У здравственим услугама тај проценат је 18, занатским услугама и поправкама 17 одсто, пољопривреди и прехрамбеној индустрији 16, транспорту 12, текстилној индустрији 11 и у другим делатностима шест процената.

Сваки трећи привредник истакао је да би пријавио фирму која послује у сивој зони надлежним органима, а то би пре свега била Пореска инспекција, а потом Тржишна. Надлежној инспекцији нелегалне фирме пријавило би 11 одсто привредника, Инспекцији рада њих осам одсто, МУП-у седам процената, док би два процента привредника ту појаву пријавило Ветеринарској инспекцији. 


Неопходно смањити порезе

Потпредседник НАЛЕД-овог Савеза за фер конкуренцију и руководилац Одељења за пореске и правне послове у компанији КПМГ Игор Лончаревић истиче да  смањење пореског оптерећења рада и подстицајне мере за легално пословање насупрот репресивним остају један од приоритета привреде и Савеза за фер конкуренцију.

– Очекујемо да се то рефлектује у новом националном програму и акционом плану за сузбијање сиве економије, који Влада Србије треба да усвоји до краја марта – навео је Лончаревић.


НАЛЕД-ово последње истраживање показало је и да сваки други привредник верује у то да ће предузеће које послује у сивој зони бити откривено, док сваки четврти сматра да ће, након што буде откривено, бити и кажњено, а петина верује да ће та казна бити наплаћена. Вероватноћу да ће фирма која послује у сивој зони једном бити откривена исказало је 47 одсто испитаних привредника.

Привредници су у поменутом истраживању већином изнели став да у значајној мери избегавају плаћање пореза и доприноса на зараде – 62 одсто, затим локалне и републичке таксе, еколошке, комуналне и оне за грађевинско земљиште – 45 одсто, порез на добит – 41, ПДВ – 32, царине – 14, акцизе – 13 одсто и остало девет процената. Дакле, највише се избегава плаћање пореза и доприноса на зараде, што, иначе, привредници сматрају главним узроком сиве економије и траже да се они смање.

Од 252 предузећа која су учествовала у истраживању, око 73 одсто привредника изјавило је да својим радницима уплаћују пуне доприносе, 27 одсто њих навело је да то чини делимично, с тим што је било и осам одсто оних који уопште не плаћају доприносе радницима. Чак 89 одсто привредника истакло је да њихови радници имају сталне уговоре о раду, а само један проценат је признао да има раднике који тренутно раде без уговора.

Љ. Малешевић

EUR/RSD 117.7720
Најновије вести