Негре је рекла Танјугу да подела укупно девет милијарди евра из Економског инвестиционог плана ЕУ за ЗБ по земљама региона још није одређена.
Ипак, наводи да би тај новац могао релативно брзо да се добије, после одобравања у Бриселу, и то за оне пројекте на којима се већ ради.
Као пример, навела је Ауто-пут мира, деоницу од Плочника до Мердара, за коју је техничка документација већ у припреми.
Иначе, за праву деоницу Ауто-пута мира од Ниша до Плочника већ су обезбеђена финасијска средства и почетак радова се очекује наредне године.
Негре каже да се очекује да техничка документација за деоницу од Плочника до Мердара буде готова за пар месеци или наредне године, као и да би већ тада могла да се повлаче средстава за реализацију.
Напоменула је да се за велики број пројекат не полази од нуле, јер се већ ради на њиховој припреми.
"Говори се о 2023. и 2024. години, то може да буде за неке пројекте чија припрема није почела, али рецимо, централни пречишћивач отпадних вода у Новом Саду, техничка документација је у припреми, већ је доста тога урађено, и ми се надамо да ће моћи да почне са реализацијом веома брзо", каже Негре.
За тај пројекат је навела да је један од могућих пројеката који може да се финасира из овог пакета бесповратне помоћи.
Такође, наводи, већ је у припреми и пројекат за железничку пругу између Београда и границе са Хрватском.
"Чим прође процес одобравања тих средстава у Бриселу моћи ће да се почне са коришћењем средстава за пројекте који су спремни", каже Негре.
Напоменула је да ће девет милијарди евра из пакрета бесповратних средстава бити усмерено и на припрему пројеката и на њихову реализацију, али и на помоћ да се спроведу све структурне реформе које су неопходне и које ће бити предуслов за одређене инвестиције које су препознате у плану.
"Што се тиче гаранцијског фонда, он треба да допринесе улагању у наредних седам година од 20 милијарди евра, значајна средства у том периоду биће усмерена пре свега на инвеситиције приватног сектора", каже Негре.
Реч је о помоћи за све оне инвестиције које се односе на дигитализацију, иновације и прелаз ка одрживој чистијој зеленој енергији, а које су ризичније, како би се, објашњава Негре, надокадили еветуални губици.
"Причамо о подршци за мала и средња предузећа, за микро предузећа, за старапове, за све оне инвестиције које су више ризичне, а које су опет неопходне да би дошло до економске трансформације", рекла је Негре.
Нагласила је да је циљ овог великог пакета помоћи да стави на располагање већа средства и боље инструменте да би се омогућио даљи економски и социјални развој региона и његово прикључивање тржишту ЕУ.
Свеобухватна помоћ је, каже, већа него што је била у претходном програмском периоду, а циље је да се помогне да се земље региона, пре свега, повежу транспортно, да се створе бољи услови на тржишту, да се обезбеди прелаз ка одрживом развоју, економији заснованој на дигиталним трансформацијама, али и на еколошком развоју.
Негре је напоменула да ће велики фокус бити на развоју железничког саобраћаја, као једном чистијем, бржем и сугурнијем виду транспорта за који каже да је недовољно развијен у овом делу Европе.
"У Србији причамо о Коридору 10, повезивању Београда са границом са Хрватском, такође са Северном Македонијом, рута од Београда преко Ниша до Приштине", рекла је Негро.
Нагласила је да је важно наставити рад на побољшању пловности река у региону за које наводи да су још увек недовољно експлоатисане, пре свега Дунав који је паневропски коридор.
