Рафинерија у Панчеву је сада енергетски ефикаснија, смањена је потрошња горива и заграђење, а почиње и домаћа производња нафтног кокса и биће повећана и производња нафтних деривата, истакла је Путниковић у изјави за Танјуг.
Почетак рада "Дубоке прераде" доноси бројне еколошке користи, а пре свега престанак производње мазута са високим садржајем сумпора и смањењу емисија гасова и прашкастих материја у ваздух, а Путниковић истиче да се мазут скоро нигде у привреди више не користи, као и да су ретке градске топлане које га још користе као енергент.
Рафинерија тако престаје да производи дериват који није имала где да пласира, а почиње да производи нафтни кокс који је пре увозила у Србију за Железару Смедерево и поједине цементаре које га користе, навела је Путниковић.
Такође, нагласила је да су капацитети панчевачке рафинерије такви да ће моћи и да извози нафтни кокс.
Пуштањем у рад "Дубоке прераде" омогућена је производња веће количине најквалитетнијих горива: дизела, бензина и течног нафтног гаса.
Имамо сада рафинерију која је модернија, на пример, од две хрватске рафинерије, као и рафинерије у БиХ, навела је Путниковић.
Каже да ће захваљујући "Дубокој преради" биће бољи пласман деривата из Србије у региону, пошто НИС производи гориво евро 5 квалитета, то јест достигао је европске стандарде.
Прерада нафте у Панчеву ће бити рентабилнија јер ће се призводити скупљи деривати, што значи да ће бити већа и профитабилност наше нафтне индустрије, нагласила је Путниковић.
Престанак производње мазута са високим садржајем сумпора, донеће до 98,8 процената смањење емисије СО2, 58,2 процента мање емисије прашкастих материја, 9,8 посто смањења емисије CO2 и унапређење енергетске ефикасности рафинерије.
Постројење "Дубока прерада", кључни пројекат друге фазе модернизације Рафинерије нафте у Панчеву, почело је данас с радом.
Постројење је, притиском на тастер, покренуо председник Србије Александар Вучић, након што су генерални директор Гаспромњефта Александар Дјуков и министарка рударства и енегетике Зорана Михајловић деактивирали сигурносни систем, у командној сали рафинерије.
Пројекат "Дубока прерада" је вредан 330 милиона евра.
