Међутим, поступак приватизације српских бања и лечилишта није био могућ због нерешених имовинских односа између државе и Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање па је цео посао одложен.
Пре неколико дана министар туризма, трговине и телекомуникација Расим Љајић изјавио је да ће у овој години почети да се ради нова процена вредности 27 бања у Србији да би се омогућило да се за сваку од њих нађе најбољи модел за улагање, а потенцијал бањског туризма буде у потпуности искоришћен.
– Имамо 27 места која имају статус бања или рехабилитационих центара – истакао је Љајић. – Чинимо све да привучемо различите облике инвестиција кроз стратешко партнерство, класичну продају или гринфилд инвестиције јер је бањски туризам нешто на чему ће Србија градити и повећавати туристички промет.
Како је објаснио, уколико се буде ишло на продају неке бање, по Закону о јавној својини, након што надлежне институције буду дале процену њене вредности, она ће на првој аукцији бити понуђена на продају по цени од 80 одсто те процене, док би се на другој аукцији, уколико прва буде неуспешна, понудила за 60 одсто вредности.
– Испод те цене не би се ишло. Бање се неће продавати у бесцење, али ни процењена вредност не може довести инвеститоре. Постоје заинтересовани за гринфилд инвестиције у бањама, а ми смо спремни и за ту врсту сарадње. Изворишта, којих у местима где су бање има око 1.000, не би се продавала већ би се дала у концесију, али инвеститорима би се понудило земљиште и могућност да добију дозволе. Ми нудимо различите облике партнерства, да инвеститори уђу да буду заједно с државом. Битан нам је свеж капитал који ће се унети – истакао је Љајић.
Држава је прошле године покушала да покрене процес продаје Куршумлијске бање, која је процењена на 2,4 милиона евра. Ту цену, за руину каква је данас, нико није желео да плати. Министар Љајић најављује да ће поново бити расписан позив за продају Куршумлијске бање, и то по Закону о јавној својини.
Председник општине Куршумлија Радољуб Васић очекује да словеначко предузеће „Планинка” ове године купи Куршумлијску бању и уложи новац у обнављање бањских објеката и њихово стављање у функцију, али и запосли стотину нових радника.
Међу 85 предузећа која треба да буду приватизована ове и наредне године је и неколико српских бања, с тим што је сада наведено да су имовински односи с Републичким фондом ПИО решени, односно да су судски поступци окончани, али да остаје да се стечена државна права упишу у јавне књиге, што је битан елеменат за даље спровођење поступка приватизације. Међу предузећима која се припремају за приватизацију је и врднички „Термал”, за који се наводи да има 100 запослених. Ту је и Специјална болница за рехабилитацију „Гејзер”, Сијаринска бања, с 95 радника, затим Специјална болница „Жубор”, Куршумлијска бања, у којој нема запослених. У Специјалној болници „Меркур”, Врњачка бања, има 250 радника, а у Институту за лечење и рехабилитацију „Нишка бања” Ниш 368. У Специјалној бањи „Врњачка бања” има 57 запослених, у Специјалној болници „Бања Ковиљача” 230 , а у Специјалној болници за рехабилитацију Бујановац 63.
По подацима са сајта Министарства привреде, у Специјалној болници „Рибарска бања” у Крушевцу има 268 радника, у Специјалној болници „Златибор Чајетина”, Златибор 177, а у Специјалној болници за неспецифичне плућне болести Сокобања 172.
Љ. Малешевић
