Свака пета жалба купаца на квалитет робе стигла из Новог Сада

Захваљујући Закону о заштити потрошача, који се у Србији примењује већ неколико година, потрошачи су далеко заштићенији него раније и знају више о својим правима и начима како да их остваре, а слично је и с трговцима.
cipele prodavnica, pixabay.com
Фото: pixabay.com

У нашој земљи постоји неколико удружења за заштиту потрошача, а Национална организација потрошача Србије протекле године је примила 6.586 приговора незадовољника. Највише жалби било је у Београду, 55,4 одсто, а потом у Новом Саду – 19,9 одсто, Панчеву – 2,9, Суботици – 1,8 и Зрењанину – 1,6 одсто..., а потрошачи су се највише жалили на технику, пре свега телефоне, потом обућу, највише патике, одећу и текстил.

По речима правног саветника Удружења за заштиту потрошача Војводине Младена Алфировића, број жалби које су НОПС-у потрошачи упутили прошле године веома је сличан оном из 2017, када их је примљено око 6.400.  Он указује на то да је највећи проценат потрошача у 2018. години имао проблем с непоштовањем законске гаранције, што практично значи да велики број трговаца и даље не поштује своје законске обавезе.

6.586 приговора прошле године упућено Националној организацији потрошача Србије

– Потрошачи би требало да знају да у року од шест месеци, уколико роба није саобразна, имају прво да од продавца захтевају повраћај новца, а производ се може поправити или заменити, али се у том року производ не може поправљати без писмене сагласности купца – каже Алфировић. – Након истека шест месеци, производ се може заменити или поправљати, али се не може остварити повраћај новца, осим у случају да је производ већ био на рекламацији. 

55,4 одсто жалби у Београду, 19,9 одсто у Новом Саду

По његовим речима, често се дешава да потрошачи нису у потпуности упознати с правима које имају.

– Трговци имају обавезу да потрошачу/купцу пруже поптуну, јасну и тачну инфорамцију о правима које имају и не смеју га доводити у заблуду. Рецимо, дешава се да потрошач дође да рекламира производ, а трговац га, уместо да му саопшти које су му могућности на располагању, одмах упути у овлашећни сервис и то је онда пример непоштене праксе – каже Алфировић.

Међу жалбама потрошача, указује Алфировић, приметно је повећање броја неоправданих, што заправо проистиче из тога што потрошачи, упркос томе што знају да постији закон који их штити, мало знају о својим законским правима, законским процедурама, обавезама трговаца и слично.


Роба се не може вратити ако се купцу не свиђа

У појединим земљама потрошачи могу вратити купљени производ чак и у случају да им се само, рецимо, не свиђа, док таква могућност у Србији не постоји, односно производ се не може вратити и захтевати повраћај новца уколико нема оправданог разлога за то. Ипак, у једном случају је и то могуће – без навођења разлога роба се у року од 14 дана може вратити уколико је куповина обављена ван пословних просторија, преко телфона или интернета.


Он наводи да је прошле године повећан и број случајева несаобразних производа за које је су трговци одбили рекламације уз образложење да је роба исправна и/или механички оштећења кривицом потрошача. Такви случајеви, каже Алфировић, захтевају додатне стручне и техничке анализе да би се утврдило да ли постоје недостаци саобразности и ко је заправо одговоран, што утврђују стручне установе за утврђивање квалитета, судски вештаци, акредитоване лабораторије, институти...

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.5631
Најновије вести