"Очекивали смо у августу да ће у септембру ове године инфлација бити највиша, али знатан раст цена енергената у свету, уз ефекте суше у Европи су подигли инфлацију на 15 одсто међугодишње, што је изнад ранијих очекивања", рекла је гувернерка Табаковић на представљању Новембарског извештаја о инфлацији.
Она је нагласила да је увезена инфлација утицала двотрећински на домаћу инфлацију и да се одразила на базну инфлацију која је у октобру била 9,5 одсто међугодишње, али је и даље знатно нижа од укупне инфлације и од инфлације земаља региона које имају исти режим монетарне политке.
Табаковићева је додала да су неповољни међународни услови и криза утицали на пројекцију раста БДП-а Србије који је до краја године процењен на два до три процента, док се наредне године очекује око 3,5 одсто раста БДП-а а тек од 2024. повратак на око четири процента.
"Наставићемо да пооштравамо услове на домаћем монетарном тржишту, али мањим темпом, због тога што је инфлација била погурана споља", рекла је гувернерка.
Додала је да је референтна каматна стопа повећана на 4,5 одсто и да даљим повећањем камата НБС настоји да ограничи секундарне ефекте раста цена у свету и на домаћем тржишту преко инфлаторних очекивања, чиме би требало осигурати да се заустави даљи раст инфлације.
Она је додала да је НБС наставила да повећава девизне резерве и да оне тренутно износе 16,9 милијарди евра.
"Стање није нимало сјајно али никад толико мрачно да људи удруженим снагама не могу да превазиђу те проблеме", закључила је Табаковићева.
У децембру се очекује кредит од ММФ-а од 2,4 милијарде евра
Табаковић је рекла данас да је Србија са ММФ-ом привела крају договоре о кредиту од 2,4 милијарди евра по каматној стопи од три одсто и да се очекује да он у децембру буде одобрен.
Она је навела да ће та средства бити коришћена као директна подршка буџету за ублажавање утицаја светских шокова на Србију.
"Боље је да од ММФ-а узмемо кредит по каматној стопи од око три одсто, него да се као Румунија и друге околне државе ЕУ задужујемо на комерцијалном тржишту по стопама од седам до осам процената. Не значи да ће свих 2,4 милијарди евра бити узето, него ће влада одлучивати о томе када и колико ће тих средстава бити повлачено", објаснила је Табаковић на представљању новембарског извештаја о инфлацији.
Она је истакла и да је Србија ове године остварила висок прилив девиза захваљујући туризму кроз који је зарађено више од 700 милиона евра, јачању извоза који је 32,2 одсто већи у октобру био него прошле године и директним страним инвестицијама које су за првих девет месеци износиле 3,8 милијарди евра.
Табаковић је рекла и да не може да тврди да је врх инфлације достигнут, јер је ситуација у свету непредвидива и очекује се да главни спољнотрговински партнери Србије уђу у рецесију.
"Ја не тврдим да је ово врх инфлације. Како можемо то да тврдимо, када је стање непредвидиво", нагласила је Табаковић.
Она је објаснила да цене енергената и берзанских производа, као и очекивана рецесија значајно утичу на нашу
могућност извоза ка највећим спољнотрговинским партерима као што су Немачка, за коју се са сигурношћу очекује рецесија, и Италију.
"Очекујемо висок ниво инфлације и у нередних неколико месеци али не очекујемо раст већи од једног процента и борићемо се да је снизимо", истакла је Табаковић.
