Текстилна индустрија Србије муку мучи с илегалним тржиштем

Текстилна индустрија Србије некада је била веома развијена, у том сектору радило је више од 250.000 радника, било је преко стотину текстилних фабрика, а годишњи извоз био је вредан више од пет милијарди долара.
Дневник/архива
Фото: Дневник/архива

Нажалост, слика је данас много другачија. Наиме, деведестих година прошлог века многи послови су због санкција изгубљени, уследила је транзиција, а потом и веома лоше приватизације, које су довеле до драстичног пада тог сектора. Многе фабрике више не постоје, а у тој привредној грани сада ради око 45.000 људи, а мало ко се још сећа фабрика  „Клуз”, „Беко”, „Први мај”, ТИЗ „Земун”, „Новитет”, „Углед”, Кулске штофаре, „Плантекса”, „Јумка” ...

Опоравак је спор и дуготрајан, али ипак, модна и текстилна индустрија, после година опадања, почиње да бележи раст. Тако је индустрија коже и текстила лане имала извоз већи од 1,1 милијарду долара, што је раст од 13 одсто у односу на 2015. годину, а запослено је и 10.000 нових радника. Да текстилна индустрија има потенцијал за развој говори и број од 1.950 предузећа који послују у тој грани и 5.400 предузетничких радњи које се баве производњом текстилних производа, а ове године очекује се раст извоза од 15 одсто.

Индустрија коже и текстила лане имала извоз већи од 1,1 милијарду долара, што је раст од 13 одсто, а запослено је и 10.000 нових радника

Дакле, то је перспективна грана привреде, али је суочена с великим проблемима. Наиме, они који у њој послују као највећи проблем у пословању наводе сиву економију, нелојалну конкуренцију, високе дажбине и недостатак квалификоване радне снаге. Подаци говоре да је сваки други комад гардеробе у Србији произведен или се продаје на црно па је неопходно да инспекције и Управа царина озбиљније приступе решавању тог проблема да би се помогао развој те инустријске гране и повећао извоз.

Подаци Инспекције рада указују на то да власници текстилних фирми у великој мери ангажују раднике на црно, а инспектори не крију да су те фирме од почетка године под појачаним надзором. Приликом контроле више од 600 послодавца, код трећине је затечено више ид 400 радника на црно.

Да је у том сектору сива економија заиста доминантна, говоре и подаци истраживања које су урадили НАЛЕД, УСАИД и Инжењерска комора Србије – само у тој области буџет Србије годишње изгуби око 800 милона евра.

Д. Млађеновић

Највише се извози на европско тржиште

Од укупног броја текстилних предузећа у Србији, 15 одсто ради сопствени бренд и извозно је оријентисано, 20 одсто ради колекције за домаће тржиште, а 65 одсто услужне послове. Производи се традиционално извозе на европско тржиште, а највише у Италију, Немачку, Русију, Босну и Херцеговину, Црну Гору, Румунију, Словенију, Хрватску, Македонију и Белгију.

EUR/RSD 118.4779
Најновије вести