Лука Нови Сад је једина преостала лука у већинском власништву државе, а држава је спремна за значајна улагања у водни саобраћај уопште. "Завршавамо рад на имовинском стању Луке Нови Сад. Да би се спровела приватизација, у складу са прописима Србије, неопходно је издвојити лучко земљиште и инфраструктуру, који ће остати у својини Републике Србије, тако да ће предмет приватизације бити бизнис луке и оно што се зове супраструктура - кранови, зграде, магацини и слично", рекао је Танјугу помоћник министра за водни саобраћај Вељко Ковачевић.
Приватизацијом ће, како је казао, бити обезбеђено више од 15 милиона евра инвестиционог улагања у развој Луке: изградњу нове оперативне обале, новог силоса и механизације.То ће убрзати њен рад, јер Лука тренутно има претовар од око милион тона робе годишње, а капацитети су јој већи од 2,5 милиона тона."Застарела механизација, неефикасност и спорост луке је нешто што је тренутно ''убија'' на тржишту. И приватизација и нови инвестициони капитал треба да омогуће бржи развој луке", напомиње Ковачевић.
Спроведен је, додаје, поступак издвајања дела имовине и пренос на Републику Србију и тренутно се завршава приватизациона документација."Очекујемо да ћемо у септембру имати расписан тендер за приватизацију, односно избор лучког оператера. Имамо огроман интерес за ту луку и то најреномиранијих фирми у свету у области лучког бизниса", казао је он.Неке од тих компанија су, према његовим речима, Дубаи Порт Ворлд из Уједињених Арапских Емирата, немачки Ренус и америчка група Валона.
Такође, велики број других познатих компанија је већ послао писмо о намерама.Ковачевић је најавио да ће следеће године почети и изградња терминала за расуте и генералне терете у Луци Смедерево, за коју се тренутно ради пројекат.
"До краја године имаћемо усвојену целу техничку докуметацију и након тога ући у тедер за избор извођача радова и надзор. Очекујемо закључење уговора и почетак радова у новембру наредне године, а рок за завршетак је две године. До 2021. имаћемо терминал у Смедереву на више од 60 хектара, који треба да обезбеди претовар више од пет милиона тона терета годишње".
Процењена вредност целе Луке Смедерево је 93 милиона евра, од чега је 42 милиона вредност лучке инфраструктуре.Србија има обавезу да изгради лучку инфраструктуру, па ће 50 одсто средства бити из буџета, а за другу половину се већ воде преговори са Европском инвестиционом банком о закључењу тзв. Оквирног зајма за развој речне и транспортне инфрастрктуре, каже Ковачевић.
Ове године ће бити изабран и извођача радова у оквиру пројекта реконструкције бродске преводнице Ђердап 1, чија је вредност 28,5 милиона евра, који ће суфинансирати Европска комисија грантом од 12 милиона евра.
"Тај пројекат је од огромног значаја, не само за Србју већ и пловидбу у читавој Европи. То је инфраструктурна кичма Дунава и ако та преводница стане комплетан саобраћај на Дунаву у Европи ће стати. Са ЕИБ-ом смо испреговарали да остатак од 17 милиона евра буде обезбеђен из зајма. Тендерски поступак за избор извођача радова и надзор је у току".
У децембру се очекује закључење уговора, а након тога ће извођач радова имати шест месеци да припеми преостали део техничке документације и у августу наредне године биће затворена бродска преводница због почетка радова.Ковачевић наводи да ће радови бити готови до септембра 2020. године.Министарство ће ове године реализовати и пројекат ''АтоН'' у оквиру којег ће бити уведена најмодернија навигациона сигнализација на Дунаву.
"Уводимо ИТ у управљање безбедношћу на водним путевима. Већ имамо речне информационе сервисе, а Атони су њихова надоградња и њима ће бити уведено електронско обележавање пловног пута. На садашњи систем навигационих бова ставићемо ГПС транспондере, који ће бити видљиви у свим условима пловидбе и бродови ће на српском делу Дунава моћи да плове и када је магла, ноћ и слично", рекао је помоћник министра.Тај пројекат ће бити завршен до краја године.
Такође, предвиђено је и увођење хидро-метео станица наредне године, које ће давати тачне податке о висини таласа, брзини воде, видљивости и слично. Податке ће моћи да користе заповедницима бродова.
Ковачевић је најавио и да ће у првој половини септембра почети радови на отклањању шест критичних тачака на нашем току Дунава, који ће бити завршени до краја 2020.
Након тога ће читав сектор Дунава у Србији испуњавати најстрожије међународне стандарде, а то значи да нећемо имати обуставе пловидбе на нашој територији ни у условима изузетно ниског водостаја.Шест критичних тачака за пловибу се налазе између Беогада и Бачке Паланке и то су: Футог, Сусек, Аранкина Ада, Бешка, Чортановци и Прелив.
Сви ти пројекти ће омогућити додатни раст обима превоза робе Дунавом.Србија је 2017. превезла Дунавом 10,5 милиона тона робе и очекује се да ће након свих тих пројеката транспорт бити повећан на скоро 15 милиона тона, а од тог броја би скоро девет милиона тона требало да буде претоварено у српским лукама.
