Тржиште доставе хране у Србији вреди 10,8 милиона евра месечно

БЕОГРАД: Српско тржиште доставе хране наручене путем мобилних апликација вреди око 10,8 милиона евра месечно, речено је на данашњем онлајн панелу посвећеном успону мобилних апликација за доставу хране у нашој земљи.
pica
Фото: Youtube Printscreen

До ове рачунице је Центар за истраживање јавних политика дошао на основу података да у Србији има око 356.000 корисника апликација за доставу хране, да они у просеку храну наручују 2,7 пута месечно и да доставе просечно вреде око 1.300 динара.

Износећи остале податке добијене истраживањем Центра у овој о области, Љубивоје Радоњић је навео да се највише наручује брза храна, за чију припрему није потребно пуно времена као што су пице, бургери, тестенине.

"Наши испитаници кажу да поручивањем овакве врсте хране желе да почасте себе након напорног радног дана или да обрадују укућане или госте", рекао је Радоњић.

Навео је да храну више поручују жене него мушкарци.

Када је реч о утицају пандемије на ово тржиште, истакао је да је он велики, пошто је 20 одсто испитаника рекло да је у марту и априлу лане, дакле за време ванредног стања, први пут почело да користи апликације за доставу.

"Ту је велики удео и осталих корисника, прецизније 38 одсто тзв. старих корисника, који су апликације користили и пре пандемије и који су рекли да су током локдауна чешће користили апликације за доставу", истакао је Радоњић.

Списак роба које се могу поручити путем апликација је ограничен, а секретар Удружења за електронске комуникације и информационо друштво Привредне коморе Србије (ПКС) Марјан Стојановић је везано за то, навео да је у ПКС разговарано како лекови који се не издају на рецепт могу да се наруче.

"Не могу да се наруче ни медицинска средства, као што је рецимо топломер", указао је он.

Указано је и на недефинисан радно правни положај достављача хране односно курира.

Ванредни професор на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу, Бојан Урдаревић је истакао да наше радно законодавство ову тематику не дефинише и не познаје.

"Наш Закон о раду почива на традиционалној деоби између зависног и независног рада. Онај ко је у зависном раду ужива радно-правну заштиту, а онај ко је независан, изузет је из ње", рекао је професор Урдаревић.

Додао је да достављачи и курири не спадају ни у једну од ове две групе, већ се налазе између њих и било би их најправилније дефинисати као економски зависне самозапослене.

Међу бројним проблемима са којима се достављачи суочавају
искристалисао се и проблем паркирања по граду, па је плаћање казни за непрописно паркирање унапред укалкулисано у њихово пословање.

Речено је да би држава требало да нађе решење за овај проблем, а Марјан Стојановић из Привредне коморе Србије је навео да ПКС у Београду о томе разговара са градским властима и указао да достава курира није исто што и јутарња достава хране продавницама.

EUR/RSD 117.5783
Најновије вести