Пошто смо у последње четири недеље обишли Синагогу, Јеврејску улицу, Каменички и Дунавски парк, те Петроварадинску тврђаву, ред је дошао и на Футошки парк- најмирнији од свих новосадских паркова, са највећом хладовином, омиљено место мале деце, родитеља и шетача паса, те случајних пролазника, али и бициклиста, који су одлучили да се провозају баш кроз овај парк.
Футошки парк је споменик природе треће категорије и важи за “најушушканији” од свих новосадских паркова, толико простран да делује да никад није крцат, иако то није сасвим истина. Овде можете осетити мирис борова, али и уживати у пријатној шетњи због које ћете имати само више енергије, никако умора.
Парк се простире на осам хектара, 13 ара и шест метара квадратних, а под режимом заштите другог степена налази се седам хектара, 13 ара и 39 метара квадратних, остатак је под трећим степеном заштите, ипак сврстан је у трећу категорију.
Футошки парк у Новом Саду подигнут је у првој декади 19. века, може се прочитати на табли која се налази на самом уласку са Футошке улице, али се шетајући могу видети и табле са становницима парка, водоземцима, као и зимским станарима, птицама које посећују овај парк. Уколико боље осмотрите дрвеће, сигурно ћете видети веверице, које журно преносе жиреве и спремају већ “штекове” хране за зиму у високим крошњама стабала. Хлад у овом парку је толико дубок, да можете наћи освежење и по највећим врућинама у ширем центру града. Овај парк је подигнут као парк специјалне намене око Јодне бање, а основне вредности парка су очуваност стила у ком је пројектован, културно-историјски значај и богатство и очуваност дендрофлоре (дрвећа, грмља и дрвенастих повијуша).
Скупштина Града Новог Сада донела је одлуку 2006. године којом се Футошки парк у Новом Саду ставља под заштиту као споменик природе и утврђује за значајно природно добро, односно природно добро треће категорије. И у то смо се уверили, о бризи Града о овом парку, јер у току наше изненадне шетње, радници Градског зеленила су вредно чистили парк, те скраћивали гране жбуња које се надвило над стазама. Овај парк је пројектован у мешовитом стилу, који је доминирао у вртној архитектури тог времена. У парку су препознатљиви елементи сачуваног пројекта из 1907. године чувеног мађарског пејсажног архитекте Армина Пеца-Млађег. Већи део парка пројектован је у енглеском (пејсажном) стилу, са бројним стазама и одмориштима, на којима ћете увек наићи на људе како одмарају у хладу, али и студенте које се преслишавају над књигама за испит. Видећете и маме и тате са децом која раздрагано трче по покошеним травњацима, или се играју на уређеном дечјем игралишту надомак хотела Парк. Део парка око бања био је уређен у класичном (француском) стилу са богатим цветним површинама, које и данас красе овај парк.
Структуру парка чини више од 130 врста, варијетета и форми дрвећа, жбунова и других биљки од којих поред аутохтоних врста, значајан део имају и егзоте. Изузетном вредношћу одликују се стабла: мечје леске- најстарија четири примерка у Новом Саду налазе се баш у овом парку, старости око 110 година, налазе се у северном делу парка, затим веза, гинко билоба, најстарији примерак у Новом Саду налази се испред улаза у хотел Парк, барског чемпреса, старог платана испред Јодне бање, калифорнијског либоцедра- алохтона четинасрка врста пореклом из Северне Америке, чија четири старија примерка се налазе баш у Футошком парку.
Приликом делимичне реконструкције парка која је спроведена 1964. године, створен је веома богат фонд са више од стотину врста, варијетета и форми декоративне дендрофлоре. Парком доминирају високи лишћари, како по броју заступљених врста, тако и по броју примерака. Заступљене су многе алохтоне врсте, и то стабла ликвидамбра, састојине стабла софоре и црног ораха великих размера, као и магнолије. Од високих лишћара у парку се налазе и аутохтоне врсте типичне за низијске пределе - храст лужњак, бела топола, вез.
У парку се налазе стабла, која се издвајају по својој виталности и декоративности. На предњем платоу, испред саме зграде бање налази се старо стабло платана које убедљиво доминира простором. Два стабла тулипановца у Футошком парку су најстарији забележени примерци ове врсте на јавним зеленим површинама у Новом Саду. Посебно је декоративно стабло пирамидалне беле тополе.
У парку су високи четинари заступљени појединачно или у групама. Изузетним хабитусом и великом старошћу се истичу стабла мочварног чемпреса, као и калифорнијског либокедра, црног бора, белог бора и Панчићеве оморике.
Први артески бунар на локацији Јодне бање бушен је 1897. године како би се град снабдео пијаћом водом. Тада је откривена минерална термална јодна вода.температуре 24,6 степени Целзијуса. Ускоро су утврђена бројна лековита својства ове воде, а поред пијаће почиње и њена терапеутска примена у “Варошком јодном лековитом купатилу”, данашња Јодна бања. Зграда је саграђена на иницијативу новосадског лекара Вилхелма Вилта, а пројектант је био познати архитекта Имре Франчек из Будимпеште.
Бања је почела са радом 1910. године, пошто је добила званично одобрење и статус лековите бање. На територији непосредне близине бање и у парку, до сада је бушено седам бунара. Имре Франчек је између осталог захтевао да се артеријско купатило гради на средини парка. Градња је почета 1908. године, а сецесијска зграда Јодне бање у то време спада у групу најмаркантнијих објеката на западној страни града.
Здравствена служба бање је за оно време била на веома завидном нивоу. Бања је имала стално запосленог лекара, уз то специјалисту балнеолога, који је био први управник бање др Вилхелм Вилт (1875-1939). У то време је у функцији велики број када, тушева и три базена са топлом и хладном водом. У одељењу за физикалну терапију спроводе се разне терапијске процедуре: електро, фото, крио, хелио, фанго терапија као и масажа. У терапијске сврхе примењивале су се и различите купке: слане, сумпорне, угљено-киселе, у пени, суво-ваздушне. У бањи су се лечили, у то време, болесници са боловима реуматског порекла, неуралгијама, ишијасом, боловима и отоцима у зглобовима реуматског и трауматског порекла и других болести. У бањи се формира и Центар за медицинску рехабилитацију, који претходи каснијем развоју медицинске рехабилитације у Војводини. Почиње развој кинези и радне терапије, повећава се број апарата за физикалну терапију.
Рад базена који је смештен у делу зграде и подигнут још 1910. године. престаје 1977. године. Делимична спољашња и унутрашња адаптација зграде урађена је 1991. године, али због дотрајалости зграде и инсталација и немогућности ревитализације овог дела установе 1994. године престаје сваки облик хидротерапије. Крајем 2002. године, уз финансијску помоћ Покрајинске владе као оснивача, у потпуности је обновљена и санирана кровна конструкција и сви санитарни чворови. Унутрашњост зграде је темељно реновирана, постављени су нови подови у амбулантном и дијагностичком сектору, обновљен је блок за примену парафина и парафанга. Отворен је и нови терапијски блок са најсавременијом и специфичном опремом. Комплекс објекта Јодне бање који се налази у парку, са непосредном околином, заштићен је 30.06.1986. године као споменик културе од великог значаја.
Маша Стакић
