Будући да просечна месечна зарада представља слику свих исплаћених зарада у току једног месеца и израчунава се на основу износа свих обрачунатих зарада и укупног броја запослених, јасно је да се примања у Србији веома разликују. За многе је тај просечни износ недостижан, а за неке је то тек део месечних примања. Више од просека у мају су зарадили запослени у правним лицима - 79.115 динара и они који раде у јавном сектору - 78.673 динара. Запослени ван јавног сектора зарадили су мање од просечног износа - 72.286 динара, а најмање су биле зараде предузетника и запослених код њих - 38.168 динара. Њихове плате биле су мање од износа медијалне зараде, коју зарађује око половине укупно запослених у Србији, која је у мају износила 56.582 динара.
Када се посматра просечна нето зарада у 19 делатности, за које РЗС објављује податке, у мају је у седам била виша од републичког просека, а у 12 мања. Између највише и најниже мајске просечне зараде по делатностима разлика је велика и износи чак 128.778 динара, односно нешто мање од две просечне месечне плате. Када се просечне зараде посматрају кроз призму медијалне, у две делатности износ је био нижи.
Просечна зарада у мају је у четири делатности прескочила износ од 100.000 динара. Највише су, у просеку, зарадили запослени у делатности информисања и комуникације – 174.553 динара, а потом у финансијским делатностима и делатности осигурања – 117.180 динара, као и у области рударства - 105.301 динар и снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација - 101.980 динара. Најмање мајске просечне зараде исплаћене су у делатности услуге смештаја и исхране – 45.755 динара, а ова делатност је и једина у којој су тог месеца просечне плате биле мање од 50.000 динара.
Просечна зарада виша од 100.000 динара у мају је исплаћена у 16 области. Зараде у области рачунско програмирање, консултантске и с тим повезане делатности и даље су једине које премашују 200.000 динара, односно у ковертама је, у просеку, било 234.022 динара. Запослени у овој области су у мају, у просеку, зарадили 54.247 динара више од оних који су на другом месту по висини зараде, у ваздушном саобраћају - 179.775 динара. Након њих следе зараде запослених у области научно истраживање и развој, који су у мају, у просеку, зарадили 159.744 динара, те областима финансијске услуге, осим осигурања и пензионих фондова где је просечна мајска зарада била 132.202 динара и производња основних фармацеутских производа и препарата - 131.470 динара. У областима управљачке делатности, саветовање у вези с управљањем просечна мајска зарада била је 128.620 динара, производња дуванских производа 122.219 динара, експлоатација руде метала - 118.461 динар, те експлоатација сирове нафте и природног гаса - 112.129 динара.
У мају је најмање новца било у ковертама запослених у две области, а ни у једној области зарада није била нижа од 40.000 динара. Тог месеца најмање зараде исплаћене су у области остале личне услужне делатности - 41.627 динара, а потом у области припрема и послуживање хране и пића – 42.311 динара, те их дели 684 динара.
Више од 100.000 динара, у просеку, у мају су зарадили и запослени у области кинематографска и телевизијска продукција, снимање звучних записа и издавње музичких записа - 109.503 динара, области осигурање, реосигурање и пензијски фондови, осим обавезног социјалног осигурања - 109.163 динара, као и услужним делатностима у рударству и геолошким истраживањима - 108.397 динара. У области телекомуникације, мајске просечне зараде биле су 107.288 динара, производња основних метала 106.427 динара, области производња кокса и деривата нафте 102.868 динара а у области експлоатација угља мајске просечне зараде биле су 102.231 динар.
Д. Млађеновић
