У продавницама пазаримо просечно за 450 динара

Тржиште малопродаје у Србији није засићено и постоји још много простора за нове инвестиције и отварање радних места, што омогућава поједностављена и убрзана процедура оснивања привредних субјеката.
д
Фото: Илустрација

Највеће препреке које препознају већ присутни трговински ланци су ниска куповна моћ становништва и мањак простора за отварање нових малопродајних објеката.

То су кључни налази прве фазе секторске анализе тржишта малопродаје хране, пића и дуванских производа у Републици Србији, коју је израдила Комисија за заштиту конкуренцију, у сарадњи с НАЛЕД-ом, и представила јуче у Скупштини града Београда. Председник Комисије др Милоје Обрадовић нагласио је важност анализе са становишта заштите конкуренције.

– Замислите ситуацију у којој у вашем граду хлеб, млеко и друге прехрамбене производе можете купити само у једном или неколико ланаца који одлучују шта ће вам и по којој цени понудити – навео је др Обрадовић. – Комисија, у чијем је мандату пуна примена Закона о заштити конкуренције, има за циљ да спречи баш такве ситуације и да, обезбеђивањем равноправних услова за све, потенцијалним корисницима услуга пруже могућност избора, што води ка нижим ценама и квалитетнијим производима. Баш ту лежи одговор на питање зашто је важно да знамо и пратимо шта се на тржишту дешава, ко су учесници, колико их има, под којим условима послују и како се понашају.

Тржиште малопродаје у Србији није засићено и постоји још много простора за нове инвестиције

Резултати анализе показују да десет највећих малопродајних ланаца учествује с 55 процената у укупном промету у малопродаји, док сви остали учесници појединачно имају мање од један одсто тржишног учешћа.

– Неопходно је да унапредимо промоцију теме конкуренције и њене важности за привреду и грађане и да на прави начин представимо значај прописа у тој области и обезбедимо њихову доследну примену – казао је председник Савеза за храну и пољопривреду НАЛЕД-а и директор „Атлантик групе” у Србији Владимир Чупић. – Потребно је и да унапредимо прописе који регулишу надлежности инспекцијских органа у домену контроле безбедности и квалитета хране и поштовања рокова плаћања, где постоји много мањкавости. Даљем унапређењу конкуренције можемо помоћи скраћивањем ланца снабдевања и већим ослањањем на локалне произвођаче у сегментима као што су свежи производи јер ће им то помоћи да подигну стандарде пословања и поштовања регулативе.

Државна секретарка Министарства трговине, туризма и телекомуникација Весна Ковач истакла је да је та анализа добра основа за планирани регистар учесника на тржишту малопродаје, чија израда спада у један од приоритета Министарства.


Води „Делез”

По нивоу прихода, највеће учешће имају „Делез” (21 одсто) и „Меркатор”, то јест „Идеа”, „Меркатор С” и „Рода” (16 одсто).

Преосталих осам великих ланаца појединачно држе мање од 3,5 процента. На скупу је констатовано да се може очекивати долазак нових играча, али и да је потребно решити бројне изазове на тржишту.


Анализа коју је спровела Комисија за заштиту конкуренције обухватила је, између осталог, индикаторе развијености малопродајног тржишта, структуру тржишта, као и први пут направљен преглед најзначајнијих учесника.

– Резултати су показали да грађани тешко мењају навике у куповини и најчешће купују на мање и у мањим објектима. На годишњем нивоу, у малопродаји просечно потроше око 60.000 динара. Просечна куповина на нивоу Србије износи свега нешто више од 450 динара и тај износ се није значајније мењао у посматраном периоду док је просечна вредност фискалног рачуна у малопродаји у Београду четвртину виша и износи око 600 динара – нагласила је Александра Равић из Сектора Комисије за економске анализе, представљајући резултате.

Д. Урошевић

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести