Јасмина Радовановић задужена за област имовине и инвестиције у НАЛЕД-у рекла је Танјугу да НАЛЕД предлаже да се у другој фази, када дође до приватизације земљишта, накнада и у потпуности укине, како би се "откључале" нове инвестиције и створили услови за нова радна места на више од 5.000 хектара неискоришћеног атрактивног грађевинског земљишта широм земље.
Радовановићева је навела да је НАЛЕД спровео истраживање током 2021, по коме је држава од накнаде за конверзију остварила профит од свега седам милиона евра, док накнада по хектару износи око пола милиона евра.
То је, каже, скупо и неприхватљиво за домаће привреднике, а страни инвеститори не разумеју концепт права коришћења.
"Уведен је и апсурд да се омогућава да се гради кроз право закупа, што значи да се закупнина плаћа на сопственом земљишту, уколико постоји жеља да се исходује грађевинска дозвола", истакла је она.
Додаје да је читав процес комплексан и да привредници чекају скоро годину дана да им се захтев за конверзију одобри, а локалне самоуправе приходују свега шест одсто средстава од наплаћене накнаде.
"Укидање накнаде треба да буде у обостраном интересу, и за државу у смислу нових инвестиција и омогућавања да се граде производни погони, тако и да се прошире пословни комплекси и запосли нова радна снага, а наравно и у интересу компанија".
Радовановићева наводи да је конверзија уз накнаду покушај државе да се изврши реприватизација земљишта, након времена социјализма, када је остао монопол државе на грађевинском земљишту, тако да нико није ни могао да буде приватни власник грађевинског земљишта.
Уставом из 2006. омогућено је да лица поново могу да буду приватни власници грађевинског земљишта, а након тога донет је Закон о планирању и изградњи 2009. године, затим и Закон о претварању права коришћења уз накнаду 2015. године.
"Тим прописима је омогућено да се изврши претварање грађевинског земљишта у право својине бесплатно за грађане и део привреде. Међутим, за део привреде, као што су спортска удружења, друштвена предузећа и лица која су под споразумом о сукцесији, обавеза је да се плати накнада у висини тржишне вредности грађевинског земљишта", рекла је Радовановићева.
Према њеним речима, на иницијативу чланова из привреде, НАЛЕД је покренуо свеобухватно истраживање токм 2021. на челу са са професором Милошем Живковићем са Правног факултета Универзитета у Београду, који се бави овом темом.
Подршка за ово истраживање је, каже, добијена и од Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, како би се утврдили показатељи, колико је заиста држава приходовала од накнаде за конверзију, колико су приходовале локалне самоуправе и да ли компаније имају интересовање да уђу у поступак накнаде, какав је сам поступак, да ли је комплексан и колико траје.
Резултати су показали да се, после више од деценије од увођења накнаде за конверзију грађевинског земљишта, та одлука показала као правно-политички промашај, навела је она.
Зато је НАЛЕД покренуо иницијативу за укидање накнаде за конверзију и то пре свега за лица која су стекла имовину из приватизације, стечаја и извршења, а у некој другој фази када се изврши приватизација спортских удружења, неколицине друштвених предузећа и за оне на које се односи споразум о сукцесији СФРЈ
Додаје да тренутно више не постоји интересовање за конверзију, пошто су они којима је то одговарало извршили процес претварања земљишта и платили накнаду још 2015, као и да је сада на атрактивним грађевинским локацијама ругло.
"Нити људи могу да граде нешто, јер имате сопствено земљиште и плаћате порез на имовину за њега, а не можете да га користите у пуном обиму", казала је саговорница Танјуга.
Наводи да четири компаније имају спремне пројекте од седам милиона евра, али да је њима накнада која треба да се плати по хектару око пола милиона евра врло висока.
"Ради се о земљишту које су они већ раније платили, тако да не причамо о земљишту које је неко стекао за џабе", напомиње.
Укидањем накнаде, како је казала, умногоме би се олакшало домаћој привреди у кризним ситуацијама којима је погођен цео свет последњих година.
"Дешава се често да држава уступа земљиште на коришћење и страним инвеститорима и омогућава им бенефите и због ситуације са короном, као и због кризе у Украјини. Потребно је пружити руку и домаћој привреди", закључила је Радовановић.
Додала је да сада домаћи привредници, на које се односи Закон о конверзији грађевинског земљишта уз накнаду, не могу да узму кредит од банке, јер не могу да успоставе хипотеку на том земљишту и не могу да ангажују проценитеља који ће извршити процену вредности имовине.
Рекла је да је држава увидела да овај систем не функционише, те да су, према последњим изменама закона о претварању права коришћења уз накнаду мере "релаксиране до крајњих граница", у смислу да је проширен круг изузећа од плаћања накнаде.
Међутим, додала је, то се у пракси скоро и не примењује јер, како је казала, надлежни органи пребацују одобравање могућности за изузеће са локалне самоуправе на други надлежни орган, због чега се додатно закомпликовао читав поступак.
Закључила је, из досадашње ситуације са самом регулативом, да је држава на неки начин и показала да је овај законодавни оквир промашај, али да сада "треба наћи најелегантније решење како да се у првој фази не укине цео пропис".
"Ми смо званичну иницијативу упутили министарству грађевинарства у новембру прошле године имали смо састанак са министром Томиславом Момировићем и његовим тимом и оно што је добро наишли смо на разумевање. Сада се чека конституисање владе и веома је важно да сви надлежни министраство, локалне самоуправе и грађани разумеју оно што НАЛЕД предлаже", истакла је она.
Казала је и да овај приход иде у републички буџет, Агенцију за реституцију и њихов фонд, а, како је објаснила, у интересу локалних самоуправа је да се подигне животни стандард у њиховом пољу деловања - нове инвестиције, нова радна места.
Поступак за конверзију је изузетно комплексан и компанијама је потребно само око годину дана да прикупе документацију.
