У Београдском региону прошле године је било 19 процената више сече дрвета него годину раније, у Региону Шумадије и западне Србије повећање је три одсто, док је у Војводини било три одсто мање сече шуме. У Региону јужне и источне Србије обим сече шума остао је на нивоу из 2017. године.
Посечена бруто запремина дрвета у државним шумама и ван шума износи око 2,3 милиона кубних метара, док је у приватним посечено око 921.000 кубних метара. Од укупно посеченог дрвета, 1,6 милион кубних метара употребљен је као огревно.
У државним шумама, по подацима које су РЗС доставила јавна предузећа „Србијашуме” и „Војводинашуме”, као и она која воде бригу о националним парковима, лане су евидентиране штете од човека, инсеката, дивљачи и домаћих животиња, елементарних непогода, биљних болести и пожара. Тако је од пожара страдало 174 хектара шума јер је лане евидентиран 31 пожар. У Војводини је у шест пожара страдало 11 хектара шума.
Човек, дакле шумокрадице, лане су нанеле штету од 26.865 кубика дрвета, а од те количине у Војводини је нестало 288 кубних метара. Највећу штету лане су српским шумама нанеле елементарне непогодине, које су уништиле 74.495 кубика дрвета на површини од 4.359 хектара.
Посебно забрињава што је од укупно 22.833 кубика дрвета посечена у државним шумама највећи део отишао као огревно дрво – чак 14.158 кубика. Од те количине у Војводини је за огрев лане отишло 2.053 кубна метра, а највише је у ту сврху отишло у јужној и источној Србији – 11.065 кубика.
Дрвној индустрији Србије, која је већ неколико година бележи повећање и производње и извоза, недостаје домаће дрво јер је килограм дрвета уграђеног у столице или стилске комоде седам пута скупљи од килограма дрвета из резане грађе – уместо 30 милиона долара, нето девизни ефекат био би већи од 200 милиона да је храстова сировина прерађена у Србији и извезена као финални производ. Државе у нашем окружењу пронашле су модел како да зауставе извоз сировине, а наша то још увек није учинила.
Наиме, осим што нам огромне количине квалитетног дрвета завршавају у шпоретима и пећима, ми увозимо резану грађу – лане за 101 милион долара, затим плоче од дрвета – 55 милиона долара. Извоз грађевинске столарије лане је вредео 78 милиона долара, дрвене амбалаже 22 милиона, а извоз дрвне галантерије два милиона.
Укупна штета у државним шумама лане је износила око 133.000 кубитка, од чега на штете настале од човека отпада око 27.000 кубних метара дрвета.
Штете од биљних болести у државним шумама лане су износиле око 17.000 кубика дрвета.
Привредници у Србији се сусрећу с великим проблемима, пре свега недостатком квалификоване радне снаге, као и с недовољним количинама сировина за производњу. Док они кубуре са сировинама, подаци показују да држава извози трупце и разану храстову грађу. Тај извоз је лане два и по пута повећан у односу на период од пре четири године. То је довело и до повећања увоза резане грађе храста и већ је лане он био 44 одсто већи него у 2015. години и вредео је више од десет милиона долара.
Дакле, српска дрвна индустрија је лане забележила благо повећање производње, знатније повећање извоза, али и одлив великог новца на увоз сировина којих има у Србији и које, да је распоред коришћења дрвета другачији, не би морала да увози, већ би га након прераде по знатно вишој цени продавала на страним тржиштима.
Љ. Малешевић
