Таква врста услуге доступна је и преко интернета, број оних који нуде могућност да се чекови уновче је приличан, а висина провизије или камате није мала. Готово без разлике, они који нуде услугу уновчавања чекова то чине за неограничен број чекова, уз реализацију чека за 30 дана уз одговарајућу каматну стопу/провизију, која је најчешће 10 одсто, а продужавање и одлагање реализације је неограничено.
Услугу уновчавања чекова, уз прецизна упутства како да се то уради, нуди велики број фирми те је извесно да се тај посао одвија, али је то, како кажу у Народној банци Србије, кривично дело. Из НБС истичу да су још раније упозоравали да уновчавање чекова уз провизију преко посредника, било да су залагаонице или мењачнице, као и давање позајмица, није дозвољено и представља неовлашћено кредитирање.
- Законом о банкама је прописано да се нико осим банке не може бавити примањем депозита, давањем кредита и издавањем платних картица, осим ако је за то овлашћен законом - кажу у НБС. - Тим законом је одређено да је банка акционарско друштво са седиштем у Србији, које има нашу дозволу за рад и обавља депозитне и кредитне послове. Обављање делатности кредитирања без изричитог законског овлашћења, односно без дозволе НБС, Законом о банкама предвиђено је као кривично дело.
Указује се и да НБС није надлежна за давање сагласности за обављање делатности залагаоница, одређивање услова за обављање ових делатности, као ни за њихову регистрацију. Народна банка Србије не контролише залагаонице, па су грађани који користе те услуге у ризику да ће њихово поверење бити злоупотребљено - истичу надлежни. - НБС није у могућности да штити њихова права и интересе јер нема овлашћења да контролише пословање таквих привредних друштава. Такође, овим грађанима ће бити онемогућено или битно отежано да своја права заштите и пред судом будући да су уговори који су противни принудним прописима ништави.
У НБС наглашавају да су упознати с овом недозвољеном праксом, због које је запрећено казном затвора, као и да је у надлежности тужилаштва да утврђује одговорност власника фирми које се баве тиме.
Иако број реализованих чекова у Србији опада, овај начин плаћања и те како се користи. Наиме, годишње се, у просеку, реализује око шест милиона чекова, а за првих шест месеци ове године реализовано их је 2.951.260, у вредности од 13.878 милиона динара, што је за два одсто мање него у истом периоду прошле године.
У односу на пет година раније, сада је реализованих чекова за четвртину мање, али и поред тога што банке нуде низ услуга које мењају употребу чека, он и даље опстаје.
Ипак, у залагоницама сматрају да нема ничега противзаконитог у њиховом послу и кажу да се ова врста услуге редовно нуди, да се ради с дозволом, да се с клијентима потписује уговор и да никаквих проблема није било. Они истичу да се, када је реч о уновчавању чекова, чек може отпкупити/вратити у року од месец дана, а уколико се то не учини, нуди се неколико могућности - да се чек пусти и преко банке наплате средства или да се плати још 500 динара провизије за следећи месец, а потом исто толико за сваки наредни. Како кажу, поступак приликом залагања чекова сличан је као и кад су у питању предмети или злато. На чеку је потребан само потпис, а први пут и број личне карте.
Дакле, код највећег броја оних који нуде услугу уновчавања чекова онога коме је новац потребан то ће коштати 500 динара, односно одмах ће добити 4.500 динара, а кад прикупи 5.000 динара, добиће чек назад. Ова врста услуге може и нешто мање да кошта, односно уз одређене услове уновчавање кошта 4.700 и 4.800 динара по чеку. Било како било, несумњиво да је узимање овакве врсте позајмице за онога који то чини скупо, али је извесно и да има оних који се на то одлучују.
Д. Млађеновић
