Приликом израде предлога тог документа идентификовани су кључни изазови с којима се суочава политика запошљавања у Србији. Истиче се да је код демографских кретања изразит депопулациони тренд, односни смањење броја становника због негативног природног прираштаја и емиграције, пошто из земље одлази радно способно становништво, што за последицу има, и имаће, недостатак радне снаге.
Констатује се и да су грађани неакативни у тражењу посла, и напомиње да је Србија, иако се активност повећава, и даље земља у којој је стопа неактивности највиша у односу на земље Европске уније. Присутан је и родни јаз код свих показатеља тржишта рада, као и релативно висока неформална запосленост. Наводи се и податак да је лане готово свака шеста особа била неформално запослена.
У предлогу документа се као проблем истиче и територијална, односно регионална неједнакост код запослености и незапослености, и указује на неповољну образовну структуру незапослених. То се поткрепљује податком да је лане трећина, односно 33 одсто оних који траже посао, била без квалификација или је нискоквалификована.
Додатна неповољност српског тржишта рада је и неповољна старосна структура незапослених. Наиме, прошле године је на евиденцији Националне службе за запошљавање било 32 одсто старијих од 50 година, што је трећина укупног броја оних који траже посао, док је младих до 30 година 21,6 одсто, што значи да је сваки пети незапослени млад. Евидентан је и проблем високе дугорочне незапослености јер чак 68 одсто незапослених посао тражи дуже од годину, а много је и оних који имају статус теже запошљивих лица.
Послодавци којима су потребни радници обраћају се НСЗ као посреднику, што јасно указује на недостатак квалификоване радне снаге која је газдама потребна. Извештаји НСЗ-а говоре о томе да се посредовањем на годишњем нивоу попуни испод 50 одсто слободних радних места која су послодавци исказали. Најчешћи разлог за тако низак проценат позитивног одговора за запошљавање је то што они које је НСЗ упутио не прихватају понуду послодаваца или на евиденцији нема кадрова с одговарајућим знањима и вештинама... Уочено је и да недостатак потпуних информација о тражењу радне снаге отежава усклађивање понуде и тражње за радном снагом у погледу занимања и посебних вештина, што је важно при изради каталога обука за потребе тржишта рада.
Србија ће, наводи с у документу, наредне године издвојити више новца за реализацију мера активне политике запошљавања, а повећаће се и обухват незапослених. Уз то, водиће се рачуна о томе да се одговори на потребе послодаваца, више незапослених биће укључено у додатно образовање и обуке, а тражиће се и начини да се запосле теже запошљиве категорије незапослених...
Док је лане у државама ЕУ 73,7 одсто радно способних тражило посао, тај проценат у Србији је 67,8 одсто. Уз то, стопа активности код жена износи 60,6 одсто, а код мушкараца 75,1, што је разлика од 14,5 одсто. Тај проценат родног јаза у Србији виши је од оног на нивоу ЕУ, где је 11 процетних поена.
По подацима из Анкете о радној снази, на крају јуна у Србији је било 2.916.500 запослених и 334.000 незапослених. Стопа запослености износила је 49,2 одсто, стопа незапослености 10,3, док је стопа активности за становништво старо 15 година и више била 54,8 одсто.
У образложењу Предлога националног плана запошљавања за наредну годину указује се на то да је лане било регистровано 575.000 лица старости од 15 до 74 године – која су или недовољно искоришћена или представљају потенцијалну радну снагу. Потенцијалну радну снагу чине: 17.600 незапослених који траже посао али не могу да раде и 196.500 лица која могу да раде, али не траже посао. Недовољно искоришћена радна снага обухвата 360.900 лица која раде краће од пуног радног времена, а желе да раде више сати и способна су за то.
Љ. Малешевић
