Војводина постала велико градилиште

Протекле три године у мандату Покрајинске владе су показале да окупљање око пројеката, равномерно улагање у све војвођанске општине и добра сарадња свих нивоа власти доводе до значајних резултата.
d
Фото: Покрајинска влада

О конкретним ефектима тог принципа рада сведоче бројне инвестиције које су реализовани у том периоду или је њихова реализација при крају.

Међу тим инвестицијама су – да споменемо само највеће - Жежељев мост у Новом Саду – саграђен и пуштен у саобраћај, нова зграда Хитне помоћи у Новом Саду завршена половином прошле године, обновљена панчевачка општа болница завршена почетком године, док се приводе крају радови на зградама суботичког позоришта и Радио телевизије Војводине на Мишелуку из које ће како се планира већ 25. новембра ове године бити пуштен први сигнал. Ужурбано се гради и Научно-технолошки парк, највећа инвестиција у Новом Саду чији завршетак се планира за почетак школске 2019/20. године, уређују се путеви широм Војводине, као и фрушкогорска инфрастуктура веома важна за развој туризма и „буђење“ Фрушке горе. У овој години се наставља с улагањем значајних средстава у наводњавање и пречишћавање канала у Војводини, а почела је и реализација пројеката изградње пречистача отпадних вода код Бачке Тополе, Малог Иђоша, Темерина и Србобрана...

Адаптација зграде Народног позоришта у Суботици иде по плану. До сада је у изградњу тог театра уложено 830 милиона динара

Кад је реч о већим инвестицијама у 2019/20 години на територији АП Војводине, грађани могу да очекују почетак изградње Студентско културног центра у Новом Саду, реконструкцију комплекса „Хетерленд“ код Новог Бечеја, улагања у пречистаче отпадних вода код Бачке Тополе, Малог Иђоша, Темерина и Србобрана – рекао је раније председник Покрајинске владе Игор Мировић и додао: “Сви ови конкретни и мерљиви резултати јесу доказ да ми нисмо као наши опоненти ставлил личне интересе испред општих интереса грађана већ да се чврсто водимо свим обећањима којим смо заслужили њихово поверење и настојимо да их остваримо до краја у свиим областима живота”.

Фото: Покрајинска влада

Поред приоритетних улагања у препород здравственог система и обнову образовних установа  ове године међу приоритетима Покрајинске владе уврштена је и заштита животне средине. Ради се о веома важној и скупој области за уређење о чему сведочи и податак да само за санирање дивљих депонија и пречишћавање отпадних вода у држави потребно је 10,3 милијарди долара. У Војводини је поред дивљих депонија и отпадних вода годинама уназад огроман проблем загађеност Великог бачког канала који слови за црну тачку не само на овом подручју него и у Европи.

Прва фаза радова на новој згради РТВ је завршена, у току је друга фаза и очекује се да ће посао бити завршен до 31. октобра и да ће први сигнал из нове зграде војвођанског јавног сервиса бити емитован 25. новембра

Покрајинска влада је у протеклом периоду уложила више од 180 милиона динара за ревитализацију канала Врбас-Бездан познатији као Велики бачки канал. Најпре су 2017. године спроведени радови вредни близу 66 милиона динара на уређењу деонице на потезу Црвенка-Сивац од 19 до 30 километра. У прошлој години су настављени радови на ревитализацији на деоници од 12 километара од Малог Стапара до Сомбора где је уложено око 109 милиона динара. На овим деоницама је пропусна моћ канала готово је удвостручена, што омогућава развој пројектованих регионалних подсистема за наводњавање који захватају воду из канала Врбас-Бездан. Радови на Великом бачком каналу и уређењу каналске мреже се настављају и у овој години.

Годинама уназад велики проблем је и загађење тока реке Криваје код Бачке Тополе и Малог Иђоша. Тај проблем би требало да буде решен изградњом пречистача отпадних вода, чија вредност износи око 26 милиона евра. Реализација тих пројеката је започето, изградњу пречистача помаже Покрајинска влада, али пре тога фирме чији погони највише загађују реку, морају да изграде постројења за пречишћавање својих отпадних вода. Пречистач ће помоћи да отпадне воде из индустријске зоне не иду директно у реку, као протеклих деценија. Зато у том току Криваје нема више живог света, а Малим Иђошем из ње се шири страшан смрад. Мештани тих малих бачких општина су забринути за здравље и због подземних вода, које се мешају са речном, многи не пију воду из бунара него купују флаширану.

Уређују се путеви широм Војводине, као и фрушкогорска инфраструктура, веома важна за развој туризма и буђење Фрушке горе Научно-технолошки парк у Новом Саду простираће се на 30.000 квадратних метара

За пречистаче отпадних вода у Бачкој Тополи, Малом Иђошу и Србобрану како је то раније за наш лист изјавио директор Управе за капитална улагања Недељко Ковачевић за ову годину је опредељено 560 милиона динара по посебним програмским активностима.

Фото: Ilustracija

Из водопривреде и пољопривреде су нарочито значајни пројекти који се односе на изградњу система за наводњавање. Изградња тих система у Војводини великим делом се финснсира из „Абу Даби развојног фонда.“

У 2018. години завршени су радови на осам од једанаест пројеката из прве фазе Програма изградње система за наводњавање у Војводини преко тог фонда. Прва фаза укупно је вредна 1,5 милијарди динара и требало би да обезбеди наводњавање за још 37.000 ха земљишта. Друга фаза обухвата 18 пројеката процењене вредности 50,5 милиона евра, чиме ће се омогућити наводњавање на  још близу 70.000 хектара. Укупна вредност инвестиција уложена у системе и опрему за наводњавање у последње две године износи 1,6 милијарди динара, од чега је Војводина обезбедила 920 милиона. 

На тај начин је Покрајинска влада за више од половину умањила трошкове сваком регистрованом пољопривредном газдинству које је добило бесповратна средства за набавку пумпи и агрегата за наводњавање, опрему за вештачку кишу, опремање бунара и другу опрему за наводњавање.

За пречистаче отпадних вода у Бачкој Тополи, Малом Иђошу и Србобрану за ову годину је опредељено 560 милиона динара

Од великих пројеката чија реализација је у току је и изградња Научно- технолошког парка у Новом Саду.  Ради се о заједничком пројекту Покрајинске владе и Министарства просвете, науке и технолошког развоја који је вредан 21 милион евра. Научно-технолошки парк чији камен темељац су октобра 2016. године положили Игор Мировић и градоначелник Града Новог Сада Милош Вучевић уједно је и највећа инвестиција за подстицај сарадње науке и привреде у области информационих технологија. Радови на изградњи Научно – технолошког парка у Новом биће окончани до школске 2019/2020. године, како је то Мировић раније приликом посете градилишту најавио.

Фото: Dnevnik.rs

- Циљ нам је да радове завршимо у планираном року и да пословање Научно-технолошког парка допринесе целокупном економском развоју АП Војводине и Србије - навео је тада председник Покрајинске владе и додао да очекује да ће за опремање објекта средства бити издвојена из буyета Града Новог Сада.

Научно-технолошки парк простираће се на 30.000 квадрата. Намењен је Факултету техничких наука, старт-ап компанијама и научним институтима чији је оснивач Покрајинска влада. На око 10.000 квадратних метара биће учионице и лабораторије Факултета техничких наука , а остатак простора намењен је компанијама које су произашле из тог факултета и које ће ту, према предвиђањима, запослити још око 3.000 нових инжењера.

У току су радови на Великом бачком каналу и уређењу каналске мреже

Добро напредују радови и на изградњи зграде војвођанског јавног сервиса на Мишелуку која је била порушена у НАТО агресији  3. маја 1999. године. Прва фаза радова је завршена, у току је друга фаза и очекује се да ће посао бити завршен до 31. октобра и да ће први сигнал из нове зграде војвођанског јавног сервиса бити емитован 25. новембра. Председник Србије Александар Вучић је непосредно пред обележавања годишњице НАТО бомбардовања обишао градилиште и изразио задовољство што је држава могла да уложи 48,4 милиона евра у изградњу и опремање зграде РТВ.

Фото: Покрајинска влада

То је симбол наше победе над свим што смо прошли кроз НАТО агресију и рушење свих објеката и наношење штете објектима телевизије и због небриге и разарања наших привредних потенцијала после 2000. године – казао је тада Вучић.

Он је запосленима пожелио много успеха у будућности и изразио уверење да ће људи у Војводини и целој Србији за шест месеци добити добар програм по највишим светским стандардима.

И адаптација зграде Народног позоришта у Суботици иде по плану. До сада је у изградњу тог театра уложено 830 милиона динара, а да би се комплетно завршио треба још 1.3 милијарде динара. Подсетимо, зграда Народног позоришта, здање из 1854. године, срушено је, упркос великом противљењу јавности, још 2007. године. Од јуна 2007. до средине 2011. године урађене су прве три фазе изградње, подигнута је бетонска конструкција, а онда су радови стали. Коначно, априла 2013. године радови су поново настављени. Пре тога зграда је препројектована, сведена на разумније оквире, те је површина са првобитно планираних 16 хиљада смањена на око десет хиљада квадрата. Од тада је реконструисан и комплетно завршен стари део, са препознатљивим стубовима, симболима Суботице. Урађен је део електричне и машинске инсталације, зграда је под кровом.

Ержебет  Марјанов

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести