Будућим бизнисменима нуди се новац за самозапошљавање, доступни су и повољни кредити, бесповратна средства. Осим домаће помоћи, ту је и помоћ из иностранства па је недавно само Немачка развојна банка КфВ понудила почетницима помоћ од 12,9 милиона евра кредита под бенефицираним условима. Онима који одлуче да из статуса незапослених пређу у категорију бизнисмена или отворе радно место да би покренули сопствени бизнис, потребно је, уз трошкове израде печата, десетак хиљада динара. Једношалтерски систем и могућност пријављивања на е-шалтерима допринели су да цео поступак буде једноставнији.
О томе шта чека будуће бизнисмене чланица Управног одбора Уније послодаваца Војводине и председница Удружења привредних друштава Суботице Александра Добрин каже:
– Регистрација фирми у Србији није компликована, али то је само први и најједноставнији корак – наводи Александра Добрин. – Проблем су скривени тршкови који новајлије чекају касније. Уз то, прописи који регулишу пословање у готово свим областима веома се често мењају па би зато сви који покрећу посао требало да се подробније распитају о томе.
Када будући бизнисмени одлуче да покрену посао, прво треба да се одлуче да ли ће отварати предузетничку радњу или предузеће, односно друштво с ограниченом одговорношћу.
По речима Алекснадре Добрин, разлике су велике јер предузетник за обавезе пословања одговара целокупном имовином, и то неограничено.
– Код пореских обавеза то је још и строже, односно ту је у одговорност урачуната и целокупна имовина свих пунолетних чланова домаћинства. С друге стране, оснивач друштва с ограниченом одговорношћу за обавезе одговара само уписаним улозима. Казне за прекршаје за предузетнике су у том случају, најмање дупло па чак и десет пута мање него за власнике предузећа – каже Александра Добрин.
Још је већа разлика код пореских обавеза. Порез на добит се плаћа на основицу која представља разлику између прихода и расхода. Предузетници ту обавезу плаћају по стопи до 10 одсто, а ДОО од 15 процената Код исплате добити, предузетници плаћају допунски порез, а ДОО плаћа порез 15 одсто на бруто приход од капитала Што се тиче статуса, предузетник може да га промени и постане ДОО, док супротан случај наш правни систем не одобрава. Исто тако, предузетник може регистровати привремени престанак обављања делатности, а за ДОО таква могућност не постоји.
Када изабере облик предузећа, будућег бизнисмена чека регистрација код Агенције за привредне регистре. Од 1. јануара ове године предузетници готово све могу урадити електронским путем, а за то је потребан валидан електронски потпис, затим инсталиран читач електронских картица и платна картица за измиривање накнада. Уз Е-пријаву потребно је приложити и фотокопију личне карте. Све то може се урадити и у папирнатом облику, уз накнаду од 1.500 динара, док је електронска овера јефтинија и износи 1.000 динара. Један грађанин Србије може имати регистровану само једну предузетничку радњу.
Када неко жели да угаси бизнис, такође се обраћа Агенцији за привредне регистре, а предузетник се брише даном подношења пријаве. Код ДОО је поступак дужи и компликованији јер је, да би се фирма угасила и брисала из Регистра, потребно да се покрене и оконча поступак ликвидације или стечаја.
Уколико се будући газда одлучи за ДОО, такође га чека упис код Агенције за регистрацију привредних субјеката. За такву врсту регистрације још не ради е-шалтер па се све мора обавити у папирнатом облику. Уз пријаву и личну карту, прилаже се и одлука о именовању заступника. Потребна је и потврда банке о уплати новчаног улога и оснивачки акт с овереним потписима чланова друштва. За њих је неопходно приложити и копију личне карте, а за стране држављане пасош. Уз то, мора се отићи код нотара и у банку, ради отварања рачуна. Трошкови су минимално 100 динара по потпису, а код нотара – зависно од броја лица чији потписи се оверавају. Рачун у банци отвара се бесплатно, али се накнада Регистру плаћа 4.900 динара плус регистрација основачког акта, за коју треба издвојити 1.000 динара. Што се регистрације тиче, нови власник мора да изради печат, а за то је, зависно од места где се региструје, као и од величине и калитета печата потребно од око 1.500 до око 3.000 динара, што значи да у посао може да се крене с око 7.500 до 8.900 динара.
Код регистрације ДОО знатно помаже једношалтерски систем. Будући бизнисмени добијају регистарски број, као и порески идентификацинони број – ПИБ, те број здравственог осигурања. У Фонд ПИО оснивач се пријављује сам, а АПР ће само пријавити привредног субјекта као обвезника за плаћање доприноса.
После свега газди још остаје да оде у локалну пореску администрацију и да се пријави да би се утврдила накнада за заштиту животне средине.
Д. Вујошевић
