На списку имовине, чија се процена вредности тражи, налази се укупно 286 непокретности. У питању су локали, магацини, продавнице, објекти управних зграда, хотели, гараже и друго у више градова широм Србије. Железнице имају имовину у Београду, Нишу, Лесковцу, Бору, Зајечару, Ковиљачи, Врњанској бањи, Сремској Митровици, Руми, Краљеву, Лапову, Врњачкој Бањи, Новом Саду, Суботици, Зрењанину, Сомбору, Чачку...
Међу најатрактивнијим непокретностима у Београду су хотел „Београд” у Немањиној улици, локали у Цвијићевој, Крунској, Његошевој, а на списку је и хотел „Железничар” у Врањској бањи, као и вила „Милика” у бањи Ковиљачи. У истој бањи тражи се и процена вредности ресторана...
Понуде се достављају најкасније до 19. јула, а одлука о додели уговора биће донета до краја овог месеца.
Очигледно је дошло време да се питање потребе и сврсисходности имовине једног од највећих јавних предузећа нађе на дневном реду Владе Србије, али да се пре тога утврди њена тржишна вредност. Тек када се буде знала тржишна вредност непокретности у власништву „Железнице” на дан 31. децембар 2016. године, држава ће донети одлуку шта се може продати, а шта треба да остане том јавном предузећу.
Почетком године министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић изјавила је да су српске железнице пописале сву имовину и да је утврђен њен вишак вредан око 16 милијарди динара, који ће, како је планирано, бити продат.
– „Железнице” су пописале сву имовину још пре три месеца – рекла је тада Зорана Михајловић. – Први пут у историји откада постоји железница пописана је имовина и рашчлањена је на четири железничка предузећа. Утврђено је да има имовину по књиговодственој вредности вредну 16 милијарди динара, а Влада Србије ће донети одлуку да се то прода. Видећемо која ће вредност бити на тржишту, то су неке старе ствари.
Иначе, „Железнице Србије” су током прошле године пописивале своју имовину и испоставило се да су се заиста први пут на том списку нашле и оне некретнине које су годинама биле „заборављене” и које нису биле у билансу стања и имовине. Први резултати пописа, насталих на иницијативу Зоране Михајловић, показали су се годинама није пописивало земљиште „Железнице”, вредно 1,7 милијарду, грађевински објекти од 4,7 милијарде динара, око 4.000 квадратних метара, међу којима и око 30 станова, неколико угоститељских објекта, па чак и неколико железничких станица. Ту је и опрема вредна 4,4 милијарде динара, у којој су локомотиве и вагони, као и инвестициони објекти вредности 2,2 милијарде динара. У самим „Железницама Србије” нису спорили да се право стање имовине види тек сада када је направљен прави и по први пут тачно утврђен попис, али тврде да се за ту имовину знало. У пи-ар служби „Железница” објаснили су да се „не може рећи да се за ту имовину није знало јер је и раније била у власништву ’Железница’, али се у великом пословном систему није постављало питање њене потребе и сврсисходности, нити се решавао њен статус”.
Љ. Малешевић
