Низак старт онемогућава већу просечну зараду

Шеф мисије Међународног монетарног фонда за Србију Џејмс Руф, који ће наредне недеље први пут учестовати на „српском Давосу” на Копаонику, оценио је да су приходи становништва

 у Србији „болно ниски по западноевропским стандардима”, а да би се то променило, потребно је да економски раст буде знатно бржи од три процента.

– Једина могућност да приходи становништва у Србији расту на одржив начин је да се приватни сектор ојача и прошири, а да се јавни сектор смањи. Добра вест је да Владин програм има за циљ остварење управо тих циљева – истакао је Руф, додајући да је потребна трајна политичка и макроекономска стабилност којима ће се „природно противити интересне групе које профитирају од одржавања постојећег стања”.

Он је истакао и да су државе које су биле у стању да превазиђу те препреке бележиле брз раст и брзо хватале корак с развијенијим земљама. Тако су централноевропске и балтичке земље сада на нивоу од две трећине дохотка Западне Европе, док су Србија и неке друге државе Балкана на око трећини онога што има становништво развијенијег дела европског континета.

Запослени у Србији најбоље знају колико су њихова примања „болно ниска” у односу на друге развијеније европске државе јер је просечна плата током прошле године код нас била међу најмањима у региону. Мање од српске просечне плате, која је лане износила 369,70 евра, имала је једино Македонија – 363,80. Већу просечну зараду прошле године имали су и запослени у БиХ – 428 евра, као и они који раде у црној Гори – 503. Од бивших југословенских република Хрватска, с просечном лањском платом од 749,70 евра и Словенија с 1.020,40, далеко су изнад држава које су тек кандидати да уђу у европску породицу.

Међутим, то што је српска просечна плата лане била на зачељу у региону никако не значи да и да је најмање порасла у 2016. Напротив, зараде у Србији у току прошле године порасле су највише у региону, чак 42,70 евра, али је проблем што је почетна зарада у јануару 2016. била међу најмањима у региону. Ваља подсетити на то да је на почетку прошле године просечна зарада износила 327 евра, па је повећање од 42,70 евра само донекле побољшало стање у радничким yеповима, али их је и даље оставило на болно ниским гранама.

Колико је плата у Србији прошле године порасла најбоље показује податак да је просечна зарада у Словенији и Хрватској током 2016. смањена. Тако су запослени у Словенији у прошлој години примили 15,2 евра мање него 2015, када је просечна плата била 1.035,60 евра. Или, просечна плата у Хрватској лане је била 12,3 евра мања него на крају 2015. године. Смањена је и просечна плата у БиХ, и то 2,5 евра, јер је на крају 2015. године износила 430,50 евра.

Љ. Малешевић
 

EUR/RSD 117.2860
Најновије вести