у Србији „болно ниски по западноевропским стандардима”, а да би се то променило, потребно је да економски раст буде знатно бржи од три процента.
– Једина могућност да приходи становништва у Србији расту на одржив начин је да се приватни сектор ојача и прошири, а да се јавни сектор смањи. Добра вест је да Владин програм има за циљ остварење управо тих циљева – истакао је Руф, додајући да је потребна трајна политичка и макроекономска стабилност којима ће се „природно противити интересне групе које профитирају од одржавања постојећег стања”.
Он је истакао и да су државе које су биле у стању да превазиђу те препреке бележиле брз раст и брзо хватале корак с развијенијим земљама. Тако су централноевропске и балтичке земље сада на нивоу од две трећине дохотка Западне Европе, док су Србија и неке друге државе Балкана на око трећини онога што има становништво развијенијег дела европског континета.
Запослени у Србији најбоље знају колико су њихова примања „болно ниска” у односу на друге развијеније европске државе јер је просечна плата током прошле године код нас била међу најмањима у региону. Мање од српске просечне плате, која је лане износила 369,70 евра, имала је једино Македонија – 363,80. Већу просечну зараду прошле године имали су и запослени у БиХ – 428 евра, као и они који раде у црној Гори – 503. Од бивших југословенских република Хрватска, с просечном лањском платом од 749,70 евра и Словенија с 1.020,40, далеко су изнад држава које су тек кандидати да уђу у европску породицу.
Међутим, то што је српска просечна плата лане била на зачељу у региону никако не значи да и да је најмање порасла у 2016. Напротив, зараде у Србији у току прошле године порасле су највише у региону, чак 42,70 евра, али је проблем што је почетна зарада у јануару 2016. била међу најмањима у региону. Ваља подсетити на то да је на почетку прошле године просечна зарада износила 327 евра, па је повећање од 42,70 евра само донекле побољшало стање у радничким yеповима, али их је и даље оставило на болно ниским гранама.
Колико је плата у Србији прошле године порасла најбоље показује податак да је просечна зарада у Словенији и Хрватској током 2016. смањена. Тако су запослени у Словенији у прошлој години примили 15,2 евра мање него 2015, када је просечна плата била 1.035,60 евра. Или, просечна плата у Хрватској лане је била 12,3 евра мања него на крају 2015. године. Смањена је и просечна плата у БиХ, и то 2,5 евра, јер је на крају 2015. године износила 430,50 евра.
Љ. Малешевић
