Удружење за заштиту потрошаћа Ефектива тумачи да је јучерашњом одлуком Врховног касационог суда да укине правоснажну пресуде у случају у којем је клијент био обавезан да банци плати накнаду за обраду кредита и наложи да се понови поступак , потврђено да банка нема право да наплаћује трошак обраде кредита и позива грађане да на суду остваре право на повраћај тих трошкова.
У Врховном касационом суду кажу да накнада за обраду кредита не би требало да буде део уговора о кредиту, али уз напомену да то није начелан став и да сваки суд може појединачно да се изјашњава о основаности трошкова за обраду кредита пошто уговори могу да се разликују .
Председник Врховног касационог суда (ВКС) Драгомир Милојевић каже за Танјуг да би нижестепени судови требало да поштују одлуку тог суда да накнада за обраду кредита не би требало да буде елеменат уговора о кредиту.
Имајући у виду одредбе Закона о облигационим односима (ЗОО), шта уговор о кредиту треба да садржи, Милојевић каже да није јасно на који начин и по ком основу су нижестепени судови утврдили да је наканда за обраду кредита део уговора.
Став ВКС изражен у овој правној ствари је да обрада кредита не би требало да буде елеменат уговора, нагласио је Милојевић уз напомену да би сви нижестепени судови требало да га имају у виду приликом доношења својих одлука, да се по њему равнају и да га поштују.
Ова одлука, како је истакао, није правно обавезујућа, нити представља начелан став ВКС.
Међутим, ако судови буду одлучивали супротно њој и њихове одлуке дођу пред ВКС, оне могле би да буду укинуте или преиначене.
"Пустили смо ово као став - како би судови требало да пресуђују, али судије су слободне у свом уверењу у сваком конктретном предмету, а уговори могу да се разликују", напоменуо је председник ВКС.
Бошко Церовић из Ефективе је рекао Танјугу да је ВКС заузео јасан став у том случају и вратио га на поновно одлучивање.
У Ефективи очекују да ће после ове одлуке ВКС-а по питању трошкова за обраду кредита грађани који су тужили банке за незаконито узет новац почети да добијају спорове, као и да ће им банке тај новац враћати са затезном каматом.
Церовић подсећа да је у једном случају кориснику привредног кредита наплаћена накнада за обраду кредита у висини од чак 20.000 евра.
"То је невероватна сума, не знамо шта су банке ту рачунале као трошкове обраде кредита, интересантно је видети ста су били расходи за толику суму".
Церовић је изразио очекивање да банке неће у уговоре стављати и одредбу о наплати трошкова за обраду кредита додајући да је из судске праксе познато би такве у одедбе биле незаконите.
Каже да је у другим земљама то решено на различите начине, али да се нигде не плаћају тако високи трошкови, као и да је необјашњиво да их банке у Србији налаћују процентуално, с обзиром да су исти без обзира на висину кредита.
"Банке су у свим тим споровима имале могућност да докажу трошкове обраде кредита. Имамо више од 50 првостепених пресуда и шест правоснажних пресуда и ни у једном случају банке нису успеле да докажу те трошкове", наводи Церовић.
Генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић је раније изјавио да су сви услови одобравања кредита банака експлицитно дефинисани уговором о кредиту, те да банке у својим кредитним активностима ни на који нацин не крше законе који ту област регулишу.
Дугалић је нагласио да постоје и правоснажне пресуде по истоветном питању досуђене у корист банака, као и да је суштина у томе да "другостепени суд не прихвата тезу жалиоца да банка приликом закључења уговора о кредиту са корисником искључиво има права да уговара уговорну камату као цену пласираних новцаних средстава".
Дугалић је истакао и да је наплаћивање накнада за обраду кредита у складу са домаћом регулативом и са директивама ЕУ које регулишу функционисање финансијског система односно са међународном праксом земаља у региону и целој Европи.
