Секретар Удружења за биљну производњу Привредне коморе Србије Александар Богуновић рекао је за Танјуг да када гледамо цену пољоприведено - прехрамбрених производа можемо да приметимо тренд раста који константно траје од почетка пандемије коронавируса до данас.
"Ми имамо на годишњем нивоу да се цене пољопривредно- прехрамбрених производа подижу минимум за 20 одсто, неких чак и за 40 одсто", рекао је Богуновић. Навео је да постоји више разлога за раст цена на који, пре свега, утиче ситуација на светском тржишту, док је други део везан за домаћу производњу и домаће тржиште.
"Када причамо уопштено о пољопривредно - прехрамбрених производима, имамо ситуацију да је сама пољопривредна примарна производња поскупела, што значи да су порасле цене сезонске радне снаге, а имамо и инфлацију на домаћем нивоу", рекао је он. На питање Танјуга да ли можемо да очекујемо раст цена основних животних намирница и у наредном периоду, Богуновић каже да можемо, пре свега због инфлације и раста цена енергената, и да ће се тај тренд наставити.
"Ми очекујемо да ће можда доћи до стабилизације макроекономске ситуације до краја године и тек у том периоду можемо да очекујемо да ће се раст цена можда стабилизовати, а у периоду неких култура кренути и на доле", додао је он.
Објашњава да ми немамо много великих произвођача, поготово када је реч о повртарским производима и да се повраћа углавном производи у пољопривредним газдниствима, то јест на малим парцелама, где нема велике производње, због чега је и цена другачија.
"Веома је важна сезоналност код свих пољопривредних производа, јер имате тачно у ком периоду године коју биљну врсту можете да производите и обично у том периоду, када сте ви главни произвођач у региону, ви сте и главни извозник на неке друге регионе који немају своју производњу", додао је Богуновић.
Осврнуо се, на пример, на црни лук, чија цена је драстично порасла у претходном периоду. Каже да у Србији имамо ограничене површине на којима се сади црни лук, тако да то што се на тржишту појавио мањак те робе, значи да је прошао пик производње, а да је већа потражња за њим, што отвара простор да се подигне цена. Он додаје да је слична ситуација и са јајима. "Пошто долази Ускрс, мало се чувају залихе јаја да би се на тржиште пустила већа понуда, јер ће бити и већа потражња, а сада их у овом периоду има мање и то је простор за раст цена, јер расте тражња, а мања је понуда", објашњава Богуновић.
Он се осврнуо и на тренутну ситуацију са житарицама и да су цене изузетно ниске због превелике понуде украјинских житарица, али да то не значи да ће таква ситуација бити и у наредном периоду, пре свега јер ће се одређени произвођачи позивати на квалитет, пошта та пшеница није високог квалитета.
"Србија је један од извозника светског ранга житарица, а по извозу кукуруза ми смо 10. извозник на свету", додао је Богуновић. Каже да све што произведемо од житарица извозимо у значајним количинама без обзира на то што су претходне две године биле прилично лоше због суше.
"Пшеницу смо имали, она чак није ни трпела неке последице суше, ми смо прошле године имали принос од 3,2 милиона тона пшенице, а наше потребе су 1,8 милиона тона, што је озбиљан вишак", истиче Богуновић. Он објашњава да је украјинска житарица направила проблем због цене која је око 16 динара по килограму, а наша је пала на 22,5 до 23 динара по килограму, док је крајем прошле године била чак 40 динара, што је велики поремећај цена на тржишту. Када је реч о уљарицама, Богуновић додаје да је ситуација стабилна и да је род сунцокрета константан, као и да немамо проблема са сунцокретовим уљем, јер га увек произведемо отприлике дупло више него што нам треба.
Богуновић се осврнуо и на увоз и извоз пољопривредних производа и истакао да углавном све што произведемои извозимо, а да увозимо одређене намирнице када им није сезона.
