ФАО-в индекс цена хране, који прати месечне промене међународних цена корпе прехрамбених производа којима се обично тргује, износио је у септембру у просеку 136,3 поена, и нижи је за 1,1 одсто него у августу, али је за 5,5 процената виши у односу на годину дана раније.
До пада индекса су довеле цене биљних уља, које су потонуле за 6,6 посто у септембру на најнижи ниво од фебруара 2021. На глобалним тржиштима су појефитинили палмино, сојино, сунцокретово и репичино уље. Ситуација с великим залихама палминог уља која се наставља подудара са сезонским растом производње у југоисточној Азији, гурнула је цене ове робе наниже. Већа извозна доступност сојиног уља у Аргентини, повећана понуда сунцокретовог уља из црноморског региона и појефтињење сирове нафте такође су допринели паду овог подиндекса.
Насупрот томе, котације житарица су порасле за 1,5 одсто у односу на август.
Међународне цене пшенице су ојачале за 2,2 одсто због суше у Аргентини и САД, док су светске цене кукуруза углавном остале стабилне, пошто је јак долар деловао као противтежа притиску од погоршаних изгледа понуде везаних за нижу производњу у Америци и Европској унији. Цена пиринча порасла за 2,2 процента, углавном као одговор на промене извозне политике у Индији.
Цене млечних производа су склизнуле за 0,6 процената на месечном нивоу, што је у великој мери одраз слабијења евра према долару, заједно са неизвесностима на тржишту и тмурним изгледима глобалног економског раста.
Глобалне котације меса су опале за 0,5 одсто. Светске цене говеђег меса пале су под утицајем високе извозне доступности из Бразила и повећаног клања говеда у неким земљама произвођачима, док су цене живинског меса пале због смањене потражње за увозом. Насупрот томе, цене свињског меса су порасле због мање понуде свиња за клање у Европској унији.
Шећер је на глобалним тржиштима појефтинио за 0,7 посто у септембру, углавном због добрих прогноза производње у Бразилу, нижих цена етанола и валутних кретања.
ФАО је данас такође објавио најновији преглед понуде и потражње житарица, у којем је додатно снизио прогнозу глобалне производње житарица за 2022. годину на 2 768 милиона тона, што је заа 1,7 одсто испод резултата из 2021.
Светска производња крупних житарица предвиђђа се на 1 468 милиона тона, што је пад од 2,8 одсто у односу на прошлу годину, углавном због неповољних услова усева у Сједињеним Државама. Процењује се да ће светска производња пиринча износити 512,8 милиона тона, што је 2,4 процента мање у односу на историјски максимум постигнут 2021, али је ипак и даље натпросечан род.
ФАО је подигао прогнозу глобалне производње пшенице на 787,2 милиона тона, што је 1,0 одсто више у односу на 2021. годину, због приноса који су бољи од очекиваних у Европској унији и Руској Федерацији.
Такође педвиђа да ће светска погтрошња житарица током 2022/23. године опасти за 0,5 одсто у односу на претходну сезону, на 2 784 милиона тона, при чему је тај пад углавном одраз мање употребе сточне хране.
У новом извештају, ФАО процењује да ће светске залихе житарица на крају сезоне 2023. бити за 1,6 одсто испод нивоа на почетку сезоне, и да ће износити 848 милиона тона.
