Познато је да код нас већ готово две године кредитна активност стагнира. Банке се труде да искористе сваку прилику да дођу до клијента па је и саме траже. Чекају их у продавницама и дају кредит на лицу места, без одласка у банку. Осим тога, уз такве, али и друге позајмице, нуде им и бесплате услуге попут картица, рачуна и слично. Многе од тих понуда су за клијенте добре, али не мора увек да буде тако.
Кредити који се нуде у продавницама и одобравају на лицу места спадају у ризичније палсмане за банкаре. Зато то надокнађују вишом каматом. Рецимо, на банкарском шалтеру се динарски зајам може добити већ по стопи од девет одсто, док је у радњи то чак 36 процената.
19 одсто доцња по кредитним картицама
Уз те стопе, а на годину дана, клијент за узатих 100.000 динара у повољнијем случају плаћа рату од 8.740 динара и отплати 104.880 динара. Брза варијанта доноси рату од 10.046 динара и отплату у висини од 120.952 динара. Рачуница је јасна.
Брзи кредити нису једина варијанта која доноси неочекивани трошак. Банке често на продајним местима нуде повољнију куповину уз кредитне картице и без камате, посебно ако је произвођач или трговачка кућа код које се пазари њихов клијент. То доноси попуст, али и може додатно да кошта. Клијент добије бесплатно картицу и бескаматни кредит.
Међутим, одржавање картице, односно рачуна за који је везана код нас у просеку стаје 250 динара месечно. То значи да ће га „све yабе” коштати за две године отплате 6.000 динара. Уколико може да пребаци плату у банку преко које је пазарио, добро је. Међутим, уколико није клијент те банке већ је у другој а због „минуса” или било које друге обавезе не може да пренесе плату и затвори рачун, ето њему додатног трошка а банци зараде.
Многи код нас праву рачуницу схвате тек касније. Подаци Кредитног бироа говоре да грађани највише касне с плаћањима обавеза по кредитним картицама. Доцња је ту већа од 19 одсто, а код кредита је око седам процената. У Србији су банке издале 1.188.000 кредитних картица, њих користи 938.633 грађана. У доцњи је 81.008 картица, говоре подаци Кредитног бироа Удружења банака.
Д. Вујошевић
