Упркос распрострањеном мишљењу да млади, углавном, живе од данас до сутра, не бринући много за будућност, истраживање, које је прошле године за Ерсте Банку спровела Агенција ИМАС Интернационал, у којем је учествовало више од 500 грађана, показало је да су млади штедљивији од старијих генерација. Наиме, подаци из овог истраживања показују да млади од 15 до 34 године, у просеку месечно уштеде 6.583 динара, што је више од просека за укупну популацију јер он износи 5.516 динара. Такође, истраживање је показало да близу 60 одсто учесника оцењује да је за њих штедња веома или прилично важна.
Штедња је један од основних рецепата за добро финансијско здравље младих било да они новац зарађују радећи повремено или су редовно запослени,. Одвајање дела новца зарад остварења будућих циљева сјајна је навика која ће им користити читавог живота. Они који се одлуче за штедњу указују да углавном новац одвајају за црне дане, ванредне ситуације, али и финансијску подршку породици. Када је реч о куповини, највише се штеди за путовања и уређаје попут телефона, али и веће куповине попут аутомобила и стана.
Млади од 15 до 34 године који се одлуче за штедњу најчешће бирају улагање у животно осигурање, те штедњу по виђењу и орочену штедњу. У мањем проценту одлучују се да улагажу у некретнине, инвестиционе фондове и друге инвестиционе производе. У поређењу са старијим генерацијама, млади су отворенији за улагање у хартије од вредности и фондове, али ипак нису спремни да много ризикују јер око 70 одсто радије бира сигурније инвестиције.
Школа новца за основца
У многим земљама финансијска писменост у школама се учи као посебан предмет, а у Србији се знања из ове области стичу паралелно кроз неколико предмета. Пре две године Министарство просвете, науке и технолошког развоја је заједно с Ерсте Банком покренуло пројекат „Школа новца за основца“, како би ученици имали могућност да током формалног образовања развијају ову, по процени УНИЦЕФ-а, кључну животну вештину за 21. век.
Како би се одвојио новац који ће се уштедети или уложити важно је успоставити равнотежу између зарађеног и потрошеног новца. Зато је вођење личног буyета још веома користан савет који ће помоћи младима да ту равнотежу и успоставе. Наиме, када се на папир ставе сви приходи и расходи и научи да се одвоје жеље од потреба, лакше ће се уочити непотребни трошкови, а потом се тај новац преусмерити на остварење конкретних циљева - од путовања и куповине до штедње.
Буyетирање захтева велику дисциплину и одрицање од тренутних задовољстава, што младима не пада лако, али је предуслов доброг финансијског здравља. Чак 84 одсто учесника истраживања старости од 15 до 34 године навело је да прати месечне приходе и расходе, али свега 29 одсто има детаљан списак свих трошкова. Личним знањем о свету новца и инвестиција потпуно је задовољно само 20 одсто младих, док чак 34 одсто њих сматра да нема довољно знања из ове области. За финансијске савете се највише ослањају на чланове породице и пријатеље, а у нешто мањој мери на медије, банке, владине институције и образовни систем.
Финансијско здравље младих, указују из Ерсте банке, основ је напретка и стабилне будућности, док је младост време великих снова и амбиција, али и животни период када се од младих очекује да развију вештине и способности које ће им омогућити да напредују на разним пољима. Зато је изузетно важна финансијска писменост јер без тога нема финансијског здравља, које је темељ стабилне будућности и игра важну улогу у претварању младалачких снова у стварност.
Д. Млађеновић
