Захваљујући великом броју туриста, пунији су хотели и ресторани у нашој земљи, али је први сусрет гостију с домаћинима најчешће – мењачница. Иако је употреба различитих врста платних картица одавно већ уобичајена, без бар мало готовине се не може. Потражњу за домаћим новцем у ово доба године, уз стране туристе, повећавају и домаћи, који одлазе на море ван граница наше земље, али и многобројни гастарбајтери који одмор проводе у родном крају.
Зато би се и могло рећи да током најтоплијег годишњег доба мењачи не могу да дигну главу од посла. Колико ће се новца дати у мењачници да би се купили динари или страна валута, зависи од тога где се новац мења и када, а разлике на курсној листи има иако је Народна банка Србије на почетку године увела ограничења. Динар је стабилан, инфлација ниска, а упркос ограничењима, мењачнице су још увек јефтиније од банака.
Курсеви валута које се нуде могу бити по 1,25 одсто виши или нижи у односу на средњи курс НБС-а. Када је 1. јануара почела примена тог прописа, већина мењача се уклапала у те одредбе. Одступања је било, и то углавном у мењачницама у тржним центрима, на аеродромима и у близини граничних прелаза јер је то најчешће једино место где се у том тренутку може заменити новац. Ипак, иако постоје правила у оквиру 1,25 одсто – разлике између мењачница су приличне.
Тако се разлика између курса по којем се евро, најпопуларнија страна валута, откупљује и оног по којем га мењачи продају креће и до једног динара. Рецимо, у мењачницама у Новом Саду за један евро курс се креће у распону од 116,30 динара за куповни до 118,30 динара за продајни. Зато је добро пре куповине прошетати јер је највише мењачница у којима је разлика између куповног и продајног курса свега 30 пара.
– Распон који је увела Народна банка Србије је сасвим довољан да се мењачнице уклопе – сматра председник Удружења мењача Србије Бора Брујић. – Што се тиче разлике која се јавља од једне до друге мењачнице – свака има слободу да у оквиру поменутих 1,25 одсто формира своју понуду.
Приликом продаје евра у мењачницама за суме преко 4.800 евра потребно је приказати личну карту или пасош и образложити порекло новца – рецимо, штедња, дознака из иностранства и слично. То правило прописује Закон о спречавању прања новца. Приликом трансакције долара, поступак је нешто другачији када се ради о новчаницама од 50 и 100 долара. Мењач је дужан да код сваке продаје тих новчаница у потврду о продаји упише личне податке грађанина – име, презиме, матични број те број личне карте, односно пасоша, али и серијске бројеве новчаница. То правило НБС је увео да би заштитио грађане јер су ти апоени најчешће на мети фалсификатора.
Осим у мењачницама, девизе се могу и купити и продати и у банкама. Међутим, они који се на то одлуче треба да знају да је курс неповољнији него у мењачницама. Средњи курс евра крајем прошле недеље био је 117,74 динара, а код банака се евро откупљивао по најнижој цени од 114,79 динара и продавао по највишој од 128,68. Тако је највише банака за откуп евра плаћало 115,38 динара, а приликом куповине клијентима су наплаћивале 120,95 динара – па је сасвим јасно да је одлазак у мењачнице повољнија опција. Банке својим клијентима дају повољнији курс, али свега десетак пара од оног који важи за остале.
Д. Вујошевић
