На црно ради и преживљава 300.000 сезонаца

НОВИ САД: Сезонски рад у пољопривреди веома је распростањен у Србији јер се на њивама, у воћњацима, виноградима... ради онда када је и колико то потребно.
berba sezonski radnici FICA
Фото: Дневник (Филип Бакић)

Сезонске раднике ангажују послодавци којима су радници потребни у одређеном тренутку, они раде неколико дана и за тај посао углавном се договара дневница, која се разликује у зависности од врсте посла и места где се ради, а за десет сати рада износи око 1.500 динара. 

Међутим, сезонци – а међу њима има и веома младих људи, али и оних зашлих у седму деценију живота – за време док су радно ангажовани не остварују радни стаж, нити се води било каква евиденција о њиховом раду. То ће ускоро бити промењено јер је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин најавио скоро доношење закона о сезонском раду. По његовим речима, у овом тренутку тај закон је најважнији у борби против сиве економије јер сваке године на сезонским пословима у пољопривреди буде ангажовано око 300.000 радника на црно који немају готово никаква права.

10 сати обично траје радни дан

„Увођењем закона у ту област омогућиће се њихово пријављивање, а самим тим и оставривање права која им припадају“, казао је Вулин, истичући да ће закон штитити и послодавце од свега онога што може да се деси када је у питању сезонски рад и рад уопште.

Сезонски рад је онима који немају посао добра прилика да нешто зараде, а уз доношње тог закона, осим новца који ће сместити у новчаник, њихов радни статус биће законски регулисан, односно за време док су радно ангажовани бити уплаћивани сви порези. Да подсетимо, предвиђено је да се уведу ваучери, односно маркице, које ће куповати послодавци, а то ће омогућити заштиту и сезонцима, али и послодавцима који их ангажују. 


Добра искуства Хрватске

Систем ваучера за запошљавање сезонских радника постоји у Хрватској већ неколико година и даје добре резултате. Наиме, сваке године у тој земљи расте број корисника ваучера, а послодавци су добро прихватили тај поједностављени систем пријављивања, односно запошљавања радника које ангажују сезонски.


Треба рећи да многи послодавци који запошљавају сезонце углавном нису имали интерес да закључе уговор о раду већ су сезонске раднике ангажовали на црно, док су им потребни. Међутим, има и послодаваца који су желели да цео поступак буде у складу с важећим прописима, а то ће им нови закон омогућити, уз поједностављену процедуру. Наиме, ваучери које ће послодавци куповати биће доказ да су уплаћени порези и доприноси за време док је радник био радно ангажован, ма колико дана да је радио.

1.500 динара дневница сезонских радника

ослодавци ће куповати онолико ваучера колико им је потребно за тај дан, или одређен број дана, у зависности од тога колико ће радника ангажовати. Предвиђено је и да сваки запослени/сезонац има своју књижицу, која ће представљати уговор између послодавца и њега и у коју ће се ваучер лепити. У њу ће се уписивати и сви други подаци везани за радни ангажман, износ или накнада коју запослени добија као дневницу, што ће омогућити да се раднику стаж евидентира у Фонду ПИО.

Дакле, треба очекивати да нова законска регулатива допринесе увођењу сезонских радника у легалне токове, али је важно и да се тај процес успешно и спроведе.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести