Истиче се да у великом броју случајева корисници нису ни били свесни да им рачун није затворен и да су банци нешто дужни у вези с тим рачуном, јер су последњи контакт с банком имали пре више година, а она их није информисала о дуговању.
За дуговање би најчешће сазнали када би поднели захтев за одобрење кредита у другој банци, и то на основу увида у евиденцију Кредитног бироа.
НБС је такође утврдила да банке у појединим ситуацијама за случај кашњења уговарају и корисницима наплаћују посебну изузетно високу затезну камату, на пример 0,5 одсто дневно на укупан износ доспеле рате за сваки дан кашњења а применом тако високе каматне стопе на кашњење, дуг корисника је вртоглаво растао из дана у дан.
Као неправичне, уговорне одредбе утврђене су и оне којима се банци даје право да у току отплате кредита, када корисник због губитка посла нема редовне приливе на рачуну код банке, банка њему само из тог разлога обрачунава и наплаћује већу каматну стопу.
Централна банка је као непоштену утврдила и пословну праксу банке која корисницима није омогућавала да поднесу ни захтев за одобрење кредита док претходно не отворе рачун у банци уз који им се издаје и картица.
Наведен је и пример банке која породиљи онемогућава да поднесе захтев за продужење дозвољеног прекорачења по рачуну.
Ово зато што за време породиљског одсуства добија накнаду зараде а кредитне политике банке и апликација за подношење кредитних захтева, предвиђају само зараду и пензију као редовне приливе на основу којих се може поднети захтев за одобрење кредита.
НБС је овакво поступање банке оценила као дискриминаторно.
Када је реч о злоупотребама платних картица наведен је пример једног корисника коме су за ноћ са текућег рачуна извршене неодобрене трансакције од 48.000 динара.
Корисник је навео да је истог тренутка када је видео скидања са рачуна, позвао банку и блокирао рачун, да је новац са његовог рачуна скинут путем Фејсбука, као и да ни на једној друштвеној мрежи није уносио свој ПИН.
Банка је навела да су испуњени услови за примену законске одредбе којом је прописано да корисник сноси трошак до 3.000 динара од износа трансакције, а да, како ниједна појединачна трансакција није била већа од овог износа, читав трошак пада на корисника.
НБС је најпре заузела став да банка не може уговором пренети на корисника потпуну одговорност за извршење трансакције на интернету код трговаца који не подржавају механизам 3D Secure Code.
Као образлозење става је наведено да је то само један од додатних механизама заштите који омогућава картична шема а чије одсуство, само по себи, не значи да плаћање није безбедно и зато што велики број продаваца нема овај додатни механизам заштите.
