Србија је, према глобалном индексу гринфилд страних директних инвестиција, имала скор од 12,02 поена у прошлој години, што указује да је она земља југоисточне Европе која је привукла 12 пута више таквих инвестиција него што би се могло очекивати од једне привреде те величине, истакнуто је у анализи лондонског економског дневника Фајненшел тајмс. Другим речима, Србија је светски лидер по износу гринфилд страних директних инвестиција у односу на БДП у 2016. години.
Страни инвеститори су прошле године у Србији најавили 77 гринфилд пројеката, док их је у 2015. било 57, од којих је више од половина у прерађивачкој индустрији, првенствено у производњи електронских компоненти и ауто делова, као и некретнина и текстила. Према подацима из Светског извештаја о инвестицијама који објављује UNCTAD, Србија је прошле године имала нешто преко две милијарде долара или 1,8 милијарди евра страних инвестиција, што је чинило више од половине укупних страних директних инвестиција које су ушле у регион Југоисточне Европе који поред наше државе обухвата и Македонију, БиХ, Албанију и Црну Гору. Тај извештај показао је и да је у Хрватску прошле године ушло 6,5 пута више страних инвестиција него годину дана раније, али она ипак знатно заостаје иза наше државе, јер је убележила 1,3 милијарду долара.
Такође, најновији подаци ма колико били добри за Србију, показују и то да она води “љуту” борбу са земљама у региону које на све начине покушавају да привуку стране инвесторе, те да је и то разлог више давања субвенција и многих других погодности инвеститорима како би управо овај простор изабрали за своју инвестицију и запослили овадашње, а не комшијске раднике. Јер, стране директне инвестиције дају битан допринос убрзању економског раста на одрживим основама, а знатно утичу и на повећање укупних инвестиција, производног потенцијала и конкурентности српске привреде, а доводе и до отварања нових радних места. Јер, одмах иза Србије по проценту привлачења страних инветиција у прошлој години је Македонија, која често “пикира” на исте инвеститоре на које рачуна и наша држава и спремна је да понуди више него што би стране компаније могле добити од нас.
Од усвајања Закона о улагању, 27. октобра 2015. године до данас, према подацима које је “Дневник” добио у Министарству привреде, потписано је 42 уговора о додели подстицаја инвеститорима од којих је пет домаћих и 37 страних. Укупна вредност додељених подстицаја је 164.656.731 евра, а предвиђена вредност инвестиционих пројеката је 417.019.766 евра и планирано је отварање 28.133 нових радних места. Успешно је реализовано или се реализује 39 пројеката, а раскинута су три са страним инвеститорима.
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж оцењује да је податак да је Србија прва на свету по директним страним гринфилд инвестицијама у 2016. години најбољи доказ напретка у унапређењу пословне и инвестиционе климе .
“Гринфилд инестиције у Србију, осим бољих прописа и скока на Доинг Бизнис листи Светске банке, привукли су и квалификована радна снага и одлична позиција коју имамо као извозно тржиште. Наша држава је проглашена за пету земљу у Европи по привлачности за индустријске пројекте и шесту по броју радних места отворених захваљујући страним директним инвестицијама. Србија тренутно са страним компанијама преговара о 53 инвестициона пројекта вредна 1,3 милијарду евра која ће омогућити отварање око 30.000 радних места”, истакао је Чадеж.
Економистима, пак, у оцени да је Србија прва у свету по директним страним инвестицијама у 2016. години, “боде очи” истицање да је наша држава већину страних инвеститора привукла као извозна платформа, пре него као тржиште само по себи. То, како тврде, значи да привлачи стране инвеститоре јер су регулаторна реформа, ниска цена рада и приступ тржишту ЕУ надвладали економске перформансе које она сама може да понуди за инвестицију.
Буџет за инвестиције, наводе у Министарству привреде, за ову годину износи 64.319.158 евра и односи се за подстицаје који су већ уговорени раније и за нове из 2017. Од те суме 56.473.729 евра иде на измирење раније уговорених обавеза, а 7.845.429 евра за прву траншу по уговорима закљученим у овој години. Наглашавају да се средства које држава даје на име подстицаја инвеститорима исплаћују у ратама. У већини случајева исплата је уговорена у три рате.
“Добро је да смо привлачни страним инвеститорима, јер је наша акумулација мала, скоро да је нема. Зато зависимо од стране штедње и директних страних инвестиција много више него што је пожељно. Ниски трошкови рада, међутим, нису нешто чиме треба да се хвалимо. У оној мери колико су они важни, то значи да смо заказали у другим сегментима као што је правни оквир, стање институција и извршавање закона и уговора”, опаска је економисте професора Љубомира Маџара.
Но, пут Србије до лидерског места по износу грингилд страних директних инвестиција захтевао је много улагања у привлачење страних инвеститора. Према анализи коју је Светска банка урадила за интерне потребе Министарства привреде, за 30 пројеката од октобра 2015. до јануара 2017. године, држава ће на име подстицаја дати 125,4 милиона евра. Ти пројекти, како је “Дневнику” објашњено у Министарству привреде, доносе инвестиције вредне 340,9 милиона евра и запослиће најмање 21.276 радника, а нето плата креће од 504 евра. Ови подаци, како објашњавају у Министарству привреде, показују да је укупан износ очекиваних јавних прихода од 512,79 милиона евра чак 4,08 пута већи од укупно одобрених средстава за те пројекте, као и да држава за тих 30 пројеката даје 5.898,61 евра у просеку за свако новоотворено радно место. Такође, произилази да је очекивано време за поврат подстицаја које држава даје инвеститорима кроз јавне приходе 14,07 месеци.
У Министарству привреде речено нам је да је од 2006. до ове године потписано 327 уговора о додели подстицаја инвеститорима, као и да је укупна вредност додељених подстицаја за тај период 530.481.924 евра, а исплаћено је 301.194.315 евра. Продвиђена вредност инвестиционих пројеката за реализацију свих ових пројеката је 2.196.773.817 евра и планирано јеотварање 87.521 нових радних места.
Љубинка Малешевић
