Усвајањем тог закона, возачи у Србији ће кроз цену горива уместо досадашњих пет намета плаћати седам, а очекивани приход у буyет, од поменуте две нове, процењује се на око четири милиона евра. Ипак, из Удружења нафтних компанија Србије апелују на Владу Србије да уместо увођења нове накнаде нађе начин да се цена горива растерети пошто промет деривата неће имати очекивани раст, а самим тим биће смањен и прилив пара у буyет. По речима генералног секретара УНКС-а Томислава Мићовића, потрошња горива већ сад је мања од очекиване те је прошле године укупан промет свих деривата био већи свега 0,5 одсто, или око 30.000 тона, него 2016. године.
Уз увођење новог намета литар горива могао би бити скупљи за висину нове накнаде. Да ли ће тако и бити, не може се прецизно рећи, а Мићовић указује на то да би, иако ће нови намет повећати трошкове нафтних компанија, уз евентуално смањење неких других трошкова, цене на бензинским пумпама могле остати исте.
– Србија своју акцизну политику није усагласила са законодавством Европске уније и последица тога је то што је цена евродизела у нашој земљи међу највишим у региону – каже Мићовић. – Ако држава жели да камиони и аутобуси сипају и гориво у Србији, а не да само прођу кроз нашу земљу, неопходно је да се цена горива растерети, а за то је потребно је да се уведе акциза на угаљ и кокс, као и да се ниво акциза на дуван и алкохол усагласи с уобичајеним у ЕУ. Такође, неопходно је да се унапред сагледају укупни ефекти пореске политике јер ћемо, у супротном, само моћи да констатујемо да је скупља дара него мера.
У цени сваког литра горива коју возачи плате на бензинским пумпама има неколико ставки – такса за обавезне резерве, као и такса за маркирање и мониторинг горива, потом акциза и порез на додату вредност. Укупна државна захватања у сваком литру горива износе око половине укупне цене.
По Мићовићевим речима, укупне таксе, накнаде и акцизе на 1.000 литара евродизела у Србији износе 720 евра, док су Македонији та државна захватања 395 евра, у БиХ 506, а у Црној Гори 617 евра. Драстична разлика је и код течног нафтног гаса, па су укупне таксе на ТНГ у Србији 315 евра на 1.000 литара, док су у Румунији 147, а Хрватској 127 евра.
Дакле, цена евродизела у Србији је међу највишим у региону, а слично је и када је у питању ТНГ. Више него у Србији евродизел у региону плаћају само возачи у Грчкој и Албанији, док је у свега три земље – Грчкој, Мађарској и Словенији – скупље точити ТНГ него у Србији. Нешто је повољнија ситуација када је реч о безоловном бензину пошто је цена тог горива у Србији у златној средини, а скупље га плаћају возачи у Грчкој, Албанији, Црној Гори, Хрватској и Словенији, док је на бензинским пумпама у Мађарској, Румунији, Бугарској, Босни и Херцеговини и Македонији то гориво јефтиније.
– Нижа цена горива свакако би утицала на повећање промета, а самим тим и на повећање прилива пара у државну касу. Уколико држава има дилему о нивоу такси на гориво, треба само да погледа висину државних захватања у земљама са сличним БДП-ом по глави становника или у земљама с којима се Србија граничи – каже Мићовић.
Д. Млађеновић
