Истраживали смо како то изгледа у пракси, шта је потребно да би неко продао, откупио накит, те која је разлика између откупне и продајне цене, која се, без обзира на новине у закону, није мењала. У новосадским златарама сазнајемо да они у својим објектима имају истакнуте сертификате на видљивим местима, те да поздрављају нова правила, која им, како кажу, много значе “јер сада не може свако да се бави овом врстом посла”.
Председник Асоцијације златара Србије Драгољуб Зорић за “Дневник” каже да откуп злата није ни раније могао да ради свако, али се, како каже, радило мимо закона или на дивље.
- Сада су озаконили ову област, тако да може да ради ко жели, али мора да се пријави као откупљивач. Што се тиче нас златара, то је конкуренција, али је добро за грађане. Ја сам већ прибавио документ који је потребан, обележио откупно место, имам свој број, регистровао сам се као откупљивач - каже Зорић.
Откуп упола цене
Законом, како даље сазнајемо у Министарству привреде, нису уређене цене откупа употребљаваних предмета од драгоцених метала или њихових делова, већ је то препуштено тржишту.
Управо то тржиште је друга страна медаље. Наиме, цена злата на Светској берзи је 1.855 долара за унцу, односно 60 долара за грам. Подаци Светске берзе показују да је злато имало нешто мало јачу вредност 2020. године, док се из године у годину бележи раст, па је, рецимо 2006. године, за унц злата било потребно “само” 632 долара.
У Србији је грам злата у продаји, како сазнајемо у златарама, у просеку 7.000 динара, односно од 6.000 до 9.000 динара.
Када је реч о откупу, ситуација је потпуно другачија, па ћете, рецимо, за грам 14 каратног злата добити 3.200, за 18 карата 4.100 а за 21.6 карата 4.900 динара.
Када је реч о сребру, за унцу је потребно 23,6, односно мање од долара за грам. Берзанска цена је око 80 динара, а цена откупа дуло мање - 40 и зависе од места где се откупљује и шаренолике су, па могу бити и ниже од тога.
У пракси, како даље појашњава, када неко жели да прода комад накита, мора да поседује личну карту и откупљивачу оставља своје личне податке.
У Министарству привреде подтврђују да према новом Закону откуп употребљаваних предмета или њихових делова од драгоцених метала може да обавља само откупљивач, и то на откупном месту.
- Откупна места морају бити обележена таблом (налепницом) која садржи податке из регистра откупљивача, и то: редни број из регистра откупљивача, пословно име откупљивача, адресу седишта и матични број, као и број откупног места са адресом. Откупљивач је дужан да приликом откупа изда исправу - откупни лист. Прописано је да надзор у овој области обавља тржишни инспектор - кажу у Министарству привреде.
Новина, како даље сазнајемо, огледа се у томе што решење Дирекције за мере и драгоцене метале којим се одређује знак произвођача, увозника или заступника није више орочено на 10 година, како је то прописивао претходни закон, чиме се олакшава пословање тих привредника.
Такође, Законом је укинута могућност овлашћивања тела за испитивање и жигосање предмета, с обзиром на то да од 2011. године, када је та могућност уведена, није било заинтересованих за обављање тих послова. Сада испитивање и жигосање предмета од драгоцених метала спроводи опет само Дирекција.
- Омогућено је купцима да у случају сумње у степен финоће предмета могу тражити од Дирекције за мере и драгоцене метале ванредно испитивање финоће предмета, која о томе издаје извештај. Овим се уводи додатна заштита потрошача при куповини накита и сличних предмета, при чему трошкове ванредног прегледа степена финоће сноси подносилац захтева. За предмете од платине, злата и паладијума масе до 1 грам и предмете од сребра масе до 3 грама, као и делове, односно некомплетне предмете, не постоји обавеза испитивања и жигосања, а за предмете од платине, злата и паладијума масе до 0,5 грама и предмете од сребра масе до 1 грам, не постоји ни обавеза означавања - појашњавају у Министраству привреде.
Дирекција је на својој интернет страници објавила регистар откупљивача у који су, према јавно доступним подацима, до сада уписана 592 откупљивача.
За све оне који се оглуше о Закон, прописане су казне у распону од 10.000 до 2.000.000 динара.
С. Аничић Илић
