Наиме, по најави министра финансија Синише Малог, знаће се проценат повећања пензија и плата за ову годину, као и од кад ће бити веће. Није спорно да ће пензије бити „јаче”, али је непознаница, како проценат увећања, тако и да ли ће се он у истом износу примењивати на све пензионере или ће, као ове године, повећање за оне с нижим примањима бити веће, а за оне с вишим мање.
Дакако, за пензионере је најважније да ће пензије бити веће и да ће тако бити реализовано оно што се већ месецима прича. Но, за њих је веома важно и шта ће бити наредних година, тим пре што Влада Србије у овој години има дискреционо право да одређује проценат повећања и начин на који ће се он примењивати, односно да ли ће они с нижим чековима добити више од оних који имају примања која су на нивоу просечне зараде у Србији.
По ономе што се чуло претходних месеци, највероватније ће се од наредне године за обрачун пензија примењивати такозвана швајцарска формула, која значи 50 одсто трошкова живота и исто толико раста БДП-а. Уосталом, таква формула обрачуна пензија у Србији је већ била у примени и пензионери су њом били релативно задовољни.
Веома је важно да се законски одреди формула за обрачун пензија у наредној години, као и да се она односи на све будуће пензионере. Јер, готово све државе ЕУ – 26 од 28 – дефинисале су формуле за усклађивање пензија. Изузеци су Ирска и Литванија. При том, ирски јавни пензијски систем доминантно има социјалну улогу и не подразумева јаку везу између висине плате и пензије.
У Аустрији је формула за усклађивање пензија стопа инфлације. Инфлација је мера за обрачун пензије и у Француској, Италији и Шпанији. У Белгији та формула значи инфлацију и промену животног стандарда, док се у Бугарској узима 50 одсто инфлације и исто толико раста зарада. На Кипру је на снази комбинација инфлације и раста зарада, док је у Данској формула везана искључиво за раст зарада.
У Чешкој је формула за усклађивање пензија нађена у две трећине инфлације и трећини раста зарада, а у Естонији се узима 80 одсто раста доприноса и 20 раста инфлације. У Финској се за обрачун повећања пензија узима 80 одсто инфлације и 20 одсто раста зарада. Немачка је формулу нашла у расту зарада, док се у Грчкој рачуна половина раста инфлације и исто толико раста БДП-а. У Мађарској се узима минимум инфлације, а у Летонији 75 одсто инфлације и 25 одсто раста зарада. Луксембург има комбинацију инфлације и раста зарада, Малта 30 одсто инфлација и 70 одсто раста зарада, а у Холандији је репер само раст зарада.
Пољаци су формулу нашли у 80 одсто инфлације и 20 одсто раста зарада, у Португалу се изачунава инфлација и део раста БДП-а. Румунија и Словачка имају исту формулу за усклађивање пензија, односно 50 одсто инфлације и исто толико раста зарада. У Словенији се узима 40 одсто инфлације и 60 раста зарада. Шведска и Велика Британија као мерило имају само раст зарада, док се у Хрватској узима по половину инфлација и раст зарада.
Иначе, изменама и допунама Закона о ПИО лањског септембра је Влади Србије дата дискрециона могућност да, у складу са својим проценама, појединим категоријама пензионера исплаћује новчано увећање до укупног износа средстава од 0,3 одсто БДП-а годишње. То се односи на ову годину, али за наредне треба да се одреди дугорочнија формула усклађивања дебрљине чека, која би подразумевала чвршћу везу између доприноса уплаћених током радног века и висине пензије.
Дакле, највећи број држава у ЕУ усклађује пензије на основу неке комбинације раста цена и зарада. Но, приметан је тренд увођења додатних механизама да би се обезбедила финансијска одрживост јавних пензијских система јер готово да нема државе која због све старијег становништва нема проблема с тим. Државе попут Немачке, Шведске или Финске су, осим главних формула за усклађивање пензија, увеле додатне механизме, тзв. системе аутоматских стабилизатора, који имају за циљ да смање проценте пензијских повећања у случајевима финансијске угрожености пензијског система и на тај начин обезбеде његову дугорочну одрживост.
Након што је лане, после низа година, пензијски систем Србије дошао у релативно стабилну позицију, отвара се могућност за дарежљивију формулу усклађивање пензија, која ће помоћи да се одржи фискална стабилност, с једне стране, али и осигураницима помоћи да планирају будућа примања, с друге. У Србији формула је у Закону о буџетском систему, који прописује да расходи за нето пензије не прелазе 11 одсто БДП-а, и то је нека верзија аутоматског стабилизатора, чији је циљ да спречи финансијску дестабилизацију пензијског система и јавних финансија у целини.
Љубинка Малешевић
