Српски стандард на половини европског просека

Колико се у Европи – државама Европске уније, оним које нису чланице и онима које томе теже а још нису у том савезу – током 2019. године створило, а колико су грађани трошили, односно шта су с новцем којим су рапослагали могли да учине, показују подаци које је објавио Еуростат – званична европска статистика.
prodavnica market
Фото: pixabay.com

Наиме, реч је о подацима који показују стварну индивидуалну потрошњу – АИЦ, чије је су вредности за целу прошлу годину објављене и које представљају меру материјалног благостања домаћинстава. На основу њих јасно је да у доста земаља постоји могућност домаћинстава да троше зарађено изнад просека ЕУ, а да су неке и далеко испод њега.

Дакле, реч је о томе колико новца неко домаћинство одваја за одређене, свакодневне, односо уобичајене животне потребе, и од свих европских земаља најбоље је пласиран Луксембург, у којем је европски просек премашен чак 35 одсто. На зачељу је Албанија, која је, по подацима Еуростата, по том показатељу на нивоу од 39 одсто европског просека.

Када је реч о Србији, стварна индивидуална потрошња прошле године је достигла проценат од 49 одсто европског просека. Тај показатељ је у Северној Македонији 42 одсто, а у Босни и Херцеговини 41 одсто. У Црној Гори подаци који показују потрошњу домаћинства у односу на европски просек премашује 50 одсто, односно достигнуто је 60 одсто.


ППС – стандард куповне моћи

Мера материјалног благостања домаћинстава, изражена по глави становника, исказује се кроз такозвани ППС – стандард куповне моћи. То је вештачка валутна јединица која елиминише разлике у нивоу цена између земаља. Тако, по објашњењу Еуростата, један ППС купује једнак обим робе и услуга у свим земљама, што омогућава поређење међу земљама.


Када је реч само о земљама ЕУ, изнад европског просека на основу тог показатеља, уз Луксембург је још девет држава – Немачка, Аустрија, Данска, Белгија, Холандија, Финска, Француска и Шведска. На последњем месту међу земљама ЕУ је Бугарска, где је тај показатељ на свега 58 одсто европског просека. Земље бивше Југославије које су чланице ЕУ, Хрватска и Словенија су на различитим местима, али је у обе тај показатељ испод просека у Европи. Наиме, у Словенији је достигнуто 83 одсто европског просека, док је Хрватска на 66 одсто. Свега неколико процената боље од Хрватске су Мађарска – 67 одсто и Словачка – 69 одсто европског просека.

Стварна индивидуална потрошња домаћинства је у европским земљама које нису чланице ЕУ изнад европског просека. Тако је Норвешка премашила европски просек 31 одсто, Швајцарска 21 одсто, а Исланд 16 процената. Потрошња домаћинстава у Великој Британији, која би ускоро требало да и званично иступи из ЕУ, европски просек премашила је 13 одсто.

Д. Млађеновић

zdenka djurić
19.12.2020 • 13:31
Evropski standard će se postići onda, kada svako od nas, svugde i stalno krene da razmišlja i ponaša se, onako kako se ponašaju građani Evrope.
EUR/RSD 117.5653
Најновије вести