Она је за „Политику“ истакла да је од априла понуда евра значајно превазилазила тражњу, што је знак све већег прилива инвестиција у нашу земљу.
Првобитна предвиђања о нето приливу страних директних инвестиција за ову годину ревидирали смо са 1,7 милијарди евра на 2,1 милијарду, рекла је Табаковић.
Она је навела да истовремено, страни инвеститори имају све веће поверење да улажу и у динарске државне хартије од вредности, и то дугорочне.
Табаковић истиче да је снажењу динара допринела и повећана тражња грађана за домаћом валутом, али и појачана кредитна активност банака.
При свему томе, на девизном тржишту интевенисано је ефикасно -рационално је продаван евро када је динар слабио, а када су се трендови окренули купован је да бисмо били спремни да одговоримо на будуће изазове, обајснила је гувернерка.
Она је подсетила да је НБС од почетка године нето купила 935 милиона евра (купила 1,310 милијарди евра, продала 375 милиона у првом кварталу), а динар је од почетка године ојачао за 3,4 одсто.
Табаковић је истакла и да је јачањем макроекономске ситуације у земљи повећана отпорност на евентуално негативне утицаје који би могли доћи из окружења.
Упитана колико ће да потраје тренд раста динара, она наводи да очекује да ће фактори који су до сада доприносили стабилним кретањима на тржишту, а под тим мисли на повољну екомономску ситуацију у земљи, и надаље деловати стабилизујуће.
Сезонски, у последњем тромесечју тражња за девизама обично буде нешто већа, и то може да услови одређене притиске на слабљење динара, навела је Табаковић додајући да централна банка пажљиво анализира потенцијални утицај свих фактора и спремна је да реагује како би се очувала релативна стабилност динара, али и несметано фукнкционисање тржишта.
Повоодм мишљења да јачање динара негативно утиче на пословање извозника, Табаковић каже да анализе НБС показују да је утицај реалног курса на извоз и увоз низак.
На питање зашто се показатељи у монетарној политици не виде и кроз привредни раст, гувернерка одговара да недавни напредак Србије на светским листама конкурентности показује да је у земљи спроведен успешно велики број структурних реформи.
Србија данас има рекордно ниску премију ризика и бољи кредитни рејтинг, чему су поред структуирних реформи допринеле и успешно спроведена фискална консолидација и очувана макроекономска стабилност. То су вазни чиниоци да се Србија у оцима инвеститора све више позиционира као повољна инвестициуона дестинација и предуслови које смо створили да у будућности имамо и бржи привредни раст, објашњава гувернерка.
Истовремено динарска штедња достигла је 49,3 милијарде динара и у поређењу са 2012. повећана је готово три пута.
То је у највећој мери резултат ниске и стабилне инфлације, релативне стабилности курса, али и виших каматних стопа на динарску штедњу, као и то што се приход од ње не опорезује.
Коментаришући то што се ефекти јачања динара не виде у ценама производа, она каже да инстументи високих маржи нису у рукама НБС.
Табаковић је рекла и да је један од резултата на који је најпоноснија значајан напредак у решавању питања проблематичних кредита.
Њихово учешће је у претходне две године од усвајања Стратегије за решавање питања проблематичних кредита смањено на 12,2 одсто, односно за више од десет процената, навела је Табаковић.
На питање да ли је резултати на позицији гувернера препоручују за премијера Србије после будућих парламентанрих избора Табаковић одговара контрапитањем:
А ко би у том случају био гувернер НБС? Иако, можда понекад тако делује, ово није посао који се ради сам од себе и за који можете да кажете да сте га коначно завршили, већ у њега морате да улажете свакодневне континуиране напоре, рекла је Табаковић.
