Више новца ускоро би, како јавља Радио-телевизија Србије, требало да се нађе у новчаницима запослених у јавном сектору. Како је најављено, повећање ће највише осетити запослени у здравству јер би плату вишу за 15 одсто требало да приме медицинске сестре, техничари, лекари... Додатак од неколико хиљада динара лећи ће на рачун и полицајцима, наставницима, судијама, запосленима у војсци...
Половином септембра ове године, Влада је усвојила одлуку о повећању плата запосленима у јавном сектору и то у распону од осам до 15 одсто. Веће плате запослени би требало да приме од 1. децембра.
И све то, наводи РТС, од 46 милијарди динара вишка у буџету. На питање шта након повећања плата, економиста Иван Николић каже – наставити у истом ритму.
Макроекономска слика је потпуно промењена и сада наличи на једну здраву и озбиљну економију, треба да мењамо привредну структуру пре свега фаворизовати или подстицати оне области или делатности које значајно доприносе расту бруто домаћег производа што се и ради. Али то је процес и те структурне реформе које су дугорочне не иду тако брзо, каже Николић за РТС.
У економији нема брзих ни јефтиних решења, указују у Фискалном савету. Додају да погрешни кораци не могу уследити јер је за њих прва грешка повећање плата уместо улагања у инфраструктуру.
Биће још вишкова у буџету, и ово би стварно требало да буде преседан који се не понавља. Дакле, у 2021. ће се врло вероватно појавити неки ефекат, буџетски вишак, простор тако да га назовемо који и настаје зато што се расходи државе за камате смањују и онда би та средства стварно требало потрошити на нешто што помаже свим људима у овој земљи, а не само да буде усмерено на мању групацију запослених у јавном сектору јер тај вишак припада свим грађанима Србије, напомиње за Радио-телевизију Србије Данко Брчеревић, главни економиста Фискалног савета.
Како додаје, утицај плата на привредни раст је веома мали и ако га уопште има траје веома кратко. Са друге стране повећање јавних инвестиција има велики ефекат на привредни раст зато што се ангажује домаћа радна снага, домаћа оператива, домаћа предузећа макар и као подизвођачи.
Иван Николић каже да разуме скептичност, а можда и страх појединих економиста да би бржи раст плата од раста БДП-а односно привредне активности могао дестабилизовати економију или нас чак вратити на неки претходни период.
Али уважавајући ове нове околности и потпуно ребалансиран макроекономски оквир, уредне јавне финансије, ниску инфлацију, релативно умерен дефицит... У овом тренутку немам страх да би ишта лоше могло да се деси са овим повећањем плата и пензија, истиче Николић.
Како је за сада најављено пензије би од 1. јануара могле да порасту за око 5,5 одсто. Економисти су сагласни да би веће плате у 2020. могли да добију и запослени у приватном сектору.
