На питање о финансијској ситуацији, два одсто учесника у онлајн анкети Нилсена у Србији одговорило је да нема никаквих новчаних проблема.
Ипак, велики број грађана и сада, као и пре пет година, нема превише простора да новац потроши на оно што се уобичајено не сматра основним животним потребама, а када има - троши га на личне електронске уређаје, наводи се у саопштењу Нилсена.
Према резултатима истраживања, четвртина грађана осећа се комотно док троши свој новац, а охрабрује податак да чак 39 одсто испитаника сматра да се сада налази у бољој финансијској ситуацији него пре пет година.
Статистика каже да две трећине потрошача у Србији превасходно троши финансијска средства на основне животне потребе, и утисак анкетираних јесте да је потрошачка корпа поскупела, будући да више од половине њих сматра да на намирнице сада троши више новца него пре пет година.
У томе грађани Србије нису усамљени, јер и 47 одсто испитаника обухваћених истом анкетом у Хрватској оцењује да су им се увећали издаци за храну.
У Србији 46 одсто потрошача оцењује да и на комуналне услуге издваја више него што је то био случај пре пола деценије.
Добра вест је да грађани Србије ревносно прате развој нових технологија, с обизром на то да се електронски уређаји налазе на првом месту међу категоријама премијум производа који се купују, уколико се за њих има новца.
Електроника се, показује анкета, купује више од одеће и обуће, меса или морских плодова, козметике и млечних производа, наводи се у саопштењу.
Једна ствар се, ипак, није променила - сигурност запослења и даље се налази на првом месту највећих брига потрошача у Србији. Тек на другом месту налази се здравље, након тога бринемо о рату и економији, па о политичкој стабилности, а затим о балансу између пословног и приватног живота
Резултати до којих је дошао Нилсен показују да постоје генерално позитивни трендови који се огледају у индексу поверења потрошача (ЧИ), који је у 2018. порастао са 69 на 78 и достигао највећу вредност од кад се мери у Србији.
Поређења ради, у последњем кварталу 2015. индекс поверења потрошача био је 61.
Приметно је да потрошачки оптимизам у Србији расте из године у годину и сада се потпуно приближио нивоу оптимизма у земљама Адриатик региона - у Хрватској је 80, а у Словенији 87, према резултатима истраживања агенције Нилсен.
