– транспорт житарица, али и друге робе биће потпуно обустављен, а како кажу трговци, све се то већ осети на цени пшенице.
Највећи застој је на потесу између Бугарске и Румуније, посебно код места Зимнице. По речима Вукосава Саковића из Фонда за жито, створени су спрудови и више конвоја с различитом робом чека већ неколико дана. Барже које могу да плове товаре само 60 одсто могућих количина, а послови се, како каже, не уговарају ни за август.
– У јулу је извезено мање од 50 одсто очекиваних количина, а у августу ће смањење бити још драстичније – каже за „Дневник” Саковић, напомињући да је тржни вишак Србије 1,3 милион тона. – За три месеца требало је да извозимо од 100.000 до 150.000 тона пшенице месечно, а вероватно се то ни изблиза неће моћи остварити. Ми већ плаћамо цех ниског водостаја јер смањење количина које се товаре поскупљују превоз, а обарају цену хлебног жита. Цена у свету је у благом паду. Динарска код нас још није дефинитивно формирана. Млинари најчешће плаћају хлебно жито 17,5 динара килограм, извозници су ван игре, али видеће се ускоро какав ће утицај на ценовни ток имати застој у трговини са светом.
Да ли ћемо имати штету од тог проблема у извозу, и колику, сада се не може прецизније рећи, али, како каже Саковић, генерално ћемо у производњижита и трговини њиме проћи лошије него лане, а опет боље него катастрофалне 2012. године.
Као објашњавају у транспортним предузећима, бродови нису у могућности да прођу у целом саставу, већ превлаче објекте из неколико пута. Један од најкритичнијих сектора је од 300. до 360. километра од ушћа Дунава, где је услед ниског водостаја, пловидба потпуно обустављена. Бродови који иду за Констанцу, где завршава 90 одсто житарица из Србије, принуђени су да иду около, каналима Борча и Бала. Житарице преко те луке углавном завршавају у земљама Средоземља, али део иде и за Азију. То све поскупљује трошкове транспорта, а пре свега бродара. Није само извоз робе из Србије угрожен већ и увоз.
Иначе, од почетка године спољнотрговински посао је у српском аграру ишао добро. За првих пет месеци остварили смо суфицит у размени пољопривредних и прехрамбених производа са светом од 483 милиона евра, што је 49 одсто више него у истом лањском периоду. Вредност извоза хране из Србије од јануара до краја маја била је већа од милијарду евра, а у експорту су доминирали житарице и производи од житарица, воће и поврће. Код извоза је забележено повећање од 21 одсто.
У том периоду извоз ка ЕУ повећан је 20 одсто, ка земљама ЦЕФТА 14 одсто, и ка осталим земљама око 39 одсто. Храна из Србије је највише пласирана у земље ЕУ (52 одсто), ЦЕФТА (30 одсто) и остале земље (18 одсто). Извезено је воћа и поврћа за 217 милиона евра, док је вредност увоза била 120 милиона, што значи да смо и ту забележили суфицит од 100 милиона евра.
С. Глушчевић
Збрка са кукурузом
До пре неколико дана очекивали смо род кукуруза већи од седам милиона тона и рекордан извоз од три милиона тона. Сада, како наводе на Продуктној берзи, с једне стране низак водостај Дунава у великој мери угрожава извоз жутог зрна речним током до Констанце, док с друге, изузетно високе температуре негативно утичу на очекивани принос новог рода. Док први фактор утиче на пад цене, други га подстиче на раст. Ових дана кукуруз је на Продуктној берзи око 19 динара.
