Мада Предлог буџета за 2019. није још усвојен у Народној скупштини, министар пољопривреде Бранислав Недимовић у више наврата јавно је говорио о томе у којем смеру ће ићи српска пољопривреда у 2019. години.
У Министарству пољопривреде неће опширније да говоре за медије о томе шта је Предлогомм буyета за 2019. годину предвиђено у вези с пољопривредом док тај документ не буде усвојен у Скупштини Србије. Упркос томе, буyет за наредну годину налази се на сајту Владе Србије па је тако доступан заинтересованим странама.
У 2019. години предвиђено је да за пољопривреду буде издвојено око 51,7 милијарда динара, што је 7,6 милијарди више него ове године. Новца ће бити више и за субвенције – 7,2 милијарди динара, односно око 36,2 милијарди, што је највише пара гледајући колико је предлогом буyета за 2019. годину планирано другим министарствима.
За капиталне издатке Министарства пољопривреде планирано је готово иста сума новца као и ове године, незнатно више од милијарде динара.
Од укупно планиране суме за аргарни буyет, Управа за аграрна плаћања добиће највише, око 36,2 милијарди динара, с тим што ће од тог новца за директна плаћања имати на располагању мало више од 22 милијарде, док остатак треба да усмери ка подстицајима у пољопривредном и руралном развоју. Планирано је да Управа и надаље директно регистрованим пољопривредним газдинствима који обрађују до 20 хектара земље на кућне адресе исплати по хектару 4.000 динара, колико ратари примају још од 2013. године. За разлику од њих, сточари би наредне године требало да добију 5.000 динара више по товном грлу стоке – 15.000 динара, уместо 10.000, колико су примали дужи низ година. Велико повећање тог подстицаја оправдава се тиме што је Србија испунила квоту за бесцарински извоз јунећег меса у Турску.
Знато више новца предвиђено је и за наводњавање и противградну заштиту – укупно девет милијарди динара, а само пре две године у аграрном буyету било је за те намене свега пола милијарде.
Пољопривредницима који буду улагали у прераду и складишта држава ће, предвиђено је буyетом, вратити половину уложеног новца.
Министар Недимовић каже да се морамо окренути прерађивачком сектору јер све земље које су развијале пољопривреду у том правцу, односно сировине користиле за финалну робу, направиле су велики искорак у економском развоју.
– Имамо довољно сировина, што морамо да прерадимо у нашим фабрикама, а не да извозимо жива грла – навео је Недимовић.
У аграрном буyету за 2019. године биће новца и за Управу за пољопривредно земљиште, које ће, како је предвиђено, догодине имати на располагању 654.286.000 динара, Управа за ветерину ће имати 4.166.330.000, а за развој ловства и шумарства држава је планирала 335.275.000 динара.
З. Делић
„Зелени” дизел брига
Министарства финансија
Обећање да ће пољопривредници ове године добити јефтинији дизел за обраду ораница није било испуњено. Ни лане земљорадници нису имали ту повластицу. И у буyету за 2019. те ставке нема, а министар Недимовић каже да ће о такозваном зеленом дизелу убудуће одлучивати Министарство финансија.
