Наиме, од 6.740 хектара пољопривредног земљишта пољопривредним газдинставима је издато 2.640. На лицитацијама за издавање државне земље учествовало је 1.500 пољопривредника, а понуђене парцеле закупило их је 306.
Већина понуђених државих њива излицитирана је по почетним ценама јер су се, на неки начин, заинтересовани договарали па су и боље прошли. Међутим, тако није било када је реч о њивама у атарима Банатске Тополе и Банатског Великог Села, за које је било највише заинтересованих, а недовољно хекатара да се подмире исказани апетити. Договора није било па је инаћењем у надметању почетна цена аренде током лицитације знатно подигнута. У Банатском Великом Селу је тако постигнута највиша цена од 54.507 динара за хектар, док је у Банатској Тополи највиша цена закупа достигла 50.687.
За други круг лицитације на том подручју остало је 4.100 хектара, углавном ливада и пашњака. У атару Мокрина остало је 1.708 хектара, од којих је чак 1.500 на заштићеном простору Специјалног резервата природе „Пашњаци велике дропље”. У Сајану, где у првом кругу лицитације готово да није било интересовања јер је издато свега 32 хектара, за други круг остало је 1.182 хектара. У Иђошу будуће закупце державног земљишта чека 720 хектара, Башаиду 212, а у Кикинди 200. Заинтересовнима да обрађују земљу у власништву државе у Банатском Великом Селу на располагању је 30 хектара, Накову 21, Банатској Тополи 11, а у Новим Козарцима свега пет.
Члан Градског већа Кикинде за пољопривреду и рурални развој Имре Кабок каже да се површине државног земљишта које се издају у закуп смањују због реституције. По његовим речима, тај поступак још увек није завршен, а пољопривредници су веома заинтересовани да обрађују те површине.
– Чињеница је да у свим катастарским општинама имамо све више сточара којима је потребно све више земље – указује Кабок. – Државна земља се сада издаје на десет година па је и то разлог што смо имали изненађујуће велики број учесника на лицитацијама.
М. Митровић
