Хектар њиве у Срему догурао до 42.250 евра

Регион Војводине и даље предњачи по ценама, али и броју продатих парцела пољопривредног земљишта, показују најновији подаци Републичког геодетског завода. 
njiva, Dnevnik/Filip Bakić
Фото: Дневник/Филип Бакић

Да се све више тргује земљом показује и то што је промет пољопривредних парцела у Србији, у односу на прошлу годину, већи за 6 одсто. 

Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је у Каћу, по цени од 40 евра за метар квадратни за парцелу површине 52 ара. Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у првом полугодишту 2022. године прометовано је у општини Чока, по цени од 2.360.000 евра за 163 хектара.

- Праћењем кретања цена пољопривредног земљишта бележи се раст цена у првом полугодишту 2022. године од 14 одсто у односу на исти период претходне године. Највише цене су заступљене на територији Сремског округа, а најниже у Топличком округу. Просечна цена пољопривредног земљишта у првом полугодишту ове године је око 7.200 евра за хектар. Цене се крећу у распону од испод 300 до више од 42.250 евра за хектар. На подручју округа који припадају региону Јужне и Источне Србије преовлађују цене ближе доњој граници. Највеће средње вредности цена пољопривредног земљишта су на подручју општина: Нови Сад, Србобран, Бачка Паланка, Инђија, Врбас, Oyaci, Жабаљ, Рума, Бачка Топола, Ковачица и друго – саопштили су у Републичком геодетском заводу. 


Нови Сад, Бачка Паланка...

Посматрајући по градовима пољопривредна земља највреднија је у Новом Саду, па је овде хектар достигао цену од 36.400, док је за најјефитнији хектар било потребно 3.300 евра. У Бачкој Паланци је хектар достигао цену од 26.800, док је у Инђији 24.250, Врбасу 22.600, Oyacima  22.100, у Руми 21.750 и Сремској Митровици 20.850 евра. У Суботици је хектар 17.750, Сомбору 17.600, Зрењанину 15.400, Кикинди 15.250, Новом Бечеју 14.800 и у Бечеју 14.350. У Војводини су минималне цене парцела од 800 до 2.500 евра по хектару.


Најскупљи хектар је у Сремском округу и кошта 42.250 евра, док је пре три године био упола јефтинији и износио је 20.900. Београдски регион је на другом месту и овде је хектар достигао цену од 36.250, а 2019. године је коштао 19.469. У Јужнобачком округу је хектар такође злата вредан и кошта 31.800, док је 2019. коштао 22.250. Севернобачки округ, Севернобанатски и Средњобанатски, као и Јужна и Источна Србија, држе неславни рекорд по најнижој цени парцела, па је овде, у просеку, највиша постигнута цена 17.500 евра по хектару.   

Агенти за некретнине са којима смо разговарали кажу да су цене пољопривредног земљишта још веће од оних које су приказане у извештају РГЗ. Директор Агенције “Солис некретнина” Драган Рабатић рекао је да пољопривредног земљиште нема много у понуди, а да цена зависи од класе земље, величине парцеле и свих бенефита попут: наводњавања, прилазности путевима и да ли је под закупом и тако даље. 

- Траже се велики комади земље, па су укрупњене парцеле некада по хектару скупље него оне ситне - каже Рабатић. Купци су, по његовим речима, класични инвеститори који су препознали добру прилику за инвестицију, који кроз закуп добијају приходе, или велики пољопривредни произвођачи којима је потребно земље да би наставили своју делатност. Тај број купаца, како је појаснио, није велик, али су спремни да купе и знају шта траже.

Просечна површина у промету по регионима је: 1,6 хектара на подручју Војводине, 92 ара на подручју Шумадије и Западне Србије, 91 ар на подручју Града Београда и 74 ари на подручју Јужне и Источне Србије. Укупан сет података обухвата 8.367 купопродаја у целој Србији. 

С. Аничић Илић

EUR/RSD 117.2824
Најновије вести