У Европи се до 2030. употреба антибиотика у ветерини мора смањити за 50 одсто како би се сачувала ефикасност постојећих антибиотика , чуло се на недавној Другој међународној конференцији „Антимикробна резистенција у ветеринарској медицини - тренутно стање и перспективе „одржаној у организацији Департмана за ветеринарску медицину Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Подизање свести о рационалној употреби антибиотика у хуманој и ветеринарској медицини, речено је, представља један од најбољих начина борбе против антимикробне резистенције. Услед нерационалне употребе антибиотика, Република Србија се убраја у земље са високом стопом резистенције, како у хуманој тако и у ветеринарској медицини.
На конференцији су представљени резултати Научног института за ветеринарство Нови Сад који показују високе нивое резистенције међу изолованим бактеријским сојевима, управо према најчешће коришћеним антибиотицима у ветеринарској медицини и откривају озбиљан проблем резистенције према критично важним антибиотицима, који се користе у хуманој медицини
Проф. др Зорана Ковачевић са Департмана за ветеринарску медицину Пољопривредног факултета у Новом Саду,указала је на то да појава антимикробне резистенције ограничава могућност за лечење заразних болести код животиња чиме се повећава ризик од ширења болести, настанак озбиљних компликација болести, па чак и смртности. Заразне болести је зато теже контролисати што представља глобални проблем у програмима здравствене заштите у ветерини.
- Једна од најзначајнијих мера која је спроведена у Европи ради смањења употребе антибиотика уведена је 2006 године и односи се на забрану примене антибиотика као промотора (стимулатора) раста код животиња- рекла је др Зорана Ковачевић. - И код нас је ова мера на снази, али се неретко дешава да многи узгајивачи животиња ипак прибегавају оваквој примени антибиотика ради повећања прираста, поготово у живинарској и свињарској производњи.Оно што је наш задатак је да покушамо да утичемо на њих да ове навике промене и да потреба за антибиотицима буде мања пре свега применом адекватних биосигурносних и превентивних мера.
Она је посебно скренула пажљу на то да се гени резистенције могу пренети са животиња на људе и обрнуто.
- Изложеност људи резистентним бактеријама може довести до развоја инфекција које је теже лечити конвенционалним антибиотицима- наглашава др Зорана Ковачевић. - Смањење ефикасности антибиотика код људи такође може ограничити могућности лечењања и довести до веће осетљивости на инфекције, продужени боравак у болници, већи ризик од компликација и смртност.
Професорка Ковачевић је навела да резистентност бактерија може значајно утицати и на ланац исхране.
Ове бактерије могу се пронаћи у прехрамбеним производима животињског порекла, као што су месо, млеко и јаја, а кроз ланац исхране се могу пренети и на људе. Конзумирање хране која садржи резистентне бактерије може довести до колонизације тих бактерија у цревима људи. Нажалост, ово значи и да су резистентне бактерије присутне у дигестивном тракту и могу се преносити на друге људе, што опет може довести до ширења резистентних бактерија кроз популацију. Међутим, свако од нас може да допринесе смањењу антимикробне резистенције, пре свега рационалнијом употребом антибиотика, било да је реч о лечењу људи или жиовтиња. Одгајивачи животиња и власници кућних љубимаца антибитике треба да примењују искљиво по препоруци ветеринара.
З. Делић
