Поређења ради, литар обичне јабуковача из кућне радиности продаје се за 400 динара, а боца “Банатског калвадоса” од 0,7 литара стаје 2.400 динара! Међутим, и уложени труд Петра Маргана и синова, да се произведе и упакује “Банатски калвадос” знатно је већи, а Марганови сматрају да се вреди више потрудити, да би се уложено боље валоризовало.
Петар прича да је у Црепаји завршио четири разреда осмољетке, када су се преселили у Панчево, јер се бавио продајом ауто делова, што је и њему примарна професија наслеђена од оца, али није запостављено породично газдинство у Црепаји, где су Марганови пустили корене досељавањем из села Пркос, надомак Темишвара. Пошто Панчево и Црепају раздваја само 17 километара, породица Марган доста времена проводи на породичном грунту у Црепаји.
Бављење ауто деловима је наставак очевог посла, а љубав према пољопривреди сам наследио од деде, пошто сам као дете живео на селу, тако да смо породично спојили две љубави. Црепаја је паорски крај тако да су се сви моји прерци одувек бавили пољопривредом. На стотинак хектара се бавимо ратарством, углавном сејемо кукуруз и пшеницу. Има и у ратарству новаца, али смо увидели да је воћарство профитабилнија грана па смо купили засад јабука површине два хектара - сазнајемо од Петра Маргана.
Двојица млађих синова Страхиња и Урош више се баве воћарством и породичним брендом “Банатски калвадос”, најстарији Петров син Лазар се уз оца бави ауто деловима...
За разлику од класичног ратарења где се захваљујући механизацији послови лакше обаве, у воћартсву и дестилерији има много више посла, али је боља зарада, указује наш саговорник.
Када су, како додаје, 2008. године купили стари засад јабука оне су некако биле најтраженије на тржишту, а планирају да га прошире на још пет хектара, да заокруже планове, јер су са ових два хектара мали воћари, па процењују да је засад на седам хектара таман по њиховој мери.
Већину послова на породичном имању Марганови сами постижу, али и ангажовање сезонске радне снаге када је највише посла, јер се без тога не може. Породични бренд “Банатски калвадос”, преведено нашки је уствари коњак од јабука, који потиче из француске регије Нормандија.
Квалитет нашег “Банатског калвадоса” је већ препознатљив на бројним домаћим такмичењима и сајмовима, такође и у међународној конкуренцији. Шампионске пехаре, златне и сребрне медаље освајали смо у Прагу, Братислави, Љубљани, Загребу, Новом Саду, Београду, Сенти, као и на више такмичења у Мађарској и Словачкој. Калвадос се спрема цеђењем јабука и справљањем вина, па потом дестилацијом на традиционалан начин добијамо дестилат од јабука. Добијамо га од четири сорте јабука, а мешавина већ зависи од године до године. Најбоље је ако смо у могућности да спојимо ођедном све четири сорте, али уколико то није изводљиво дестилате правимо посебно од сваке сорте па се они купажирају и одлежавају. На располагању су нам сорте грени смит, ајдаред, златни и црвени делишес, а имамо и мање количине једне летње сорте, која је наш адут и додатно даје ноту нашој малој тајни у справљању “Банатског калвадоса”. У нашој дестилерији обавезно радимо дуплу дестилацију, пошто је препек битан да би се добио добар дестилат који потом најмање три године одлежава у храстовим барик бурадима, тако да је најмлађи “Банатски калвадос” који иде у продају од три године, објашњава Петар Марган.
За разлику од обичне јабуковаче која је на домаћем тржишту доста деградирана, “Банатски калвадос” је за наше прилике скупо пиће, а Марганови уверавају да уствари не могу ни да га наплате колико стварно вреди, с обзиром да су се посветили само том производу.
Улажемо пуно труда и љубави, јуримо и мало и “крадемо” знање и искуство. Много нам је у овладавању технологијом помогао Ђура Марјонц који је три деценије у Црепаји мобилном пецаром пекао ракију од куће до куће у селу. Поред Ђурине праксе и искуства, са стручне стране драгоцени су нам савети професора др Нинослава Никићевића са Пољопривредног факултета у Београду, каже Петар који је експерт у овој научној области.
“Банатски калвадос” крчи пут на пробирљивом тржишту, али Петар указује да је тај пут прилично тежак. Подршка је најпре добијена у локалима у Панчеву, а “Банатски калвадос” се добро позиционирао у Београду, почев од “Старе Херцеговине” до “Два јелена” и других познатих кафана у нашој престоници. Дегустира се у по два-три локала у Зрењанину и Новом Саду, има га и у малопродаји у продавницама у Панчеву и Београду, а стиже ускоро у Нови Сад, Кулу и још неке вароши…
Није до сада било посебно подстицаја за произвођаче ракије у малим дестилеријама, али би нам неки вид подршке добро дошао у даљем развоју. Могли да проширимо капацитет, простор за судове и одлежавање, јер имамо потребе и планова за улагања, па чекамо расписивање конкурса да би обезбедили неопходна средства. Код нас у породици су такве околности да се пољопривредно газдинство, са воћарством и дестилеријом наслања на делатност продаје ауто делова. Тај спој доприноси да се делатности којим се бавимо допуњују. У зависности од прилика, претачемо из једног у други бизнис, али никако да се поклопи да добро буде у оба, да бар обе боце буду полупуне. У прошлој години у пољопривреди је било солидно, било је солидних приноса у ратарењу, јер пшенице смо имали око четири тоне и кукуруза преко седам тона по јутру. Јабуке нам рађају 55 до 75 тона по хектару, јесенас смо убрали око 70 тона, а и цена је била повољна за старе сорте које имамо, сумира учинак Петар Марган.
Милорад Митровић
