За разлику од других плодова лета, зрелост лубенице не може се проценити такозваном методом одока. Или може? Само треба знати мале трикове.
Најчешћи начин којим купци процењују зрелост лубенице је куцкање прстима по кори. Искусни тврде да не ваља ако се чује туп звук. Јак, звонак звук знак је да је лубеница зрела. Лубеница треба да је слатка, а над месом да је кора танка.
Хируршка дијагноза најпоузданија
Кад је мало куцнеш, треба да звони кратко, тврди Никола Пантовић за Добро јутро, један од продаваца и произвођача лубеница из Радмиловића код Кнића и додаје:
– Женски бостан је увек слађи. Има позади шири кружић, остатак од цвета. Најбоље је, ипак, када неко преузме улогу хирурга, па исече троугао, за пробу.
Још искуснији додају да је сув заперак у основи плода сигуран знак да се у њој крију слатке кришке. Кад део лубенице који је био окренут према земљи добије светложуту боју, а кора око њега постане храпава, лубеница је сигурно зрела и слатка.
– Кад бирате лубенице, најчешће вам је потребна срећа. Као и док их гајите. Ако не одреагујемо на време и не уберемо их у правој зрелости, оне постају прозукле, па вам је после тога џаба куцкање, окретање и загледање са свих страна – закључује Никола.
Овај произвођач бостана каже да се у околини Кнића, после дуже паузе, лубенице поново гаје, и да нови засади ничу сваке године. Он их узгаја на 1,5 хектара.
Сваке године нове сорте
– Моја породица је некада гајила старе сорте, али се сада сваке године појављују нове и тренутно гајимо четири. То су фантазија, каристан, талисман и ливија – каже Никола. – Стижу фазно, тако да берба траје од краја јула, па до јесени. Просечан принос креће се од 30 до 50 тона по хектару. Тако варира и цена. Некад је исплативо, некад и није. Једино што је гарантовано да купци увек траже слатке и имају нове методе процене.
Његове колеге се слажу да је у одабиру лубеница највише „куцкаша“. Али, има и мишљења да је већа лубеница увек боља. Потом, да треба гледати и шаре. Једино је сигурно да је охлађена лубеница омиљено освежење у врелим летњим данима. Иако је због сласти често поистовећујемо с воћем, ова биљка ипак спада у ред повртарских култура. Наиме, припада породици краставаца, у коју спадају и тикве. Узгаја се као поврће и користе се исте методе производње.
Без обзира на ту малу забуну, занимљиво је да постоји око 1.200 варијетета лубеница које се узгајају широм света. Постоје сорте са жутим, белим или розе месом. Одлична је за хидрирање организма, пуна је витамина Б6, витамина А и калијума. Богата је и ликопеном, који се сматра моћним антиоксидантом. Србија годишње произведе 250.000 тона лубеница и тако спада у мале произвођаче.
